Фото: Запањујуће незнање академаца у Хрватској
ЗAГРЕБ - Млади хрватски дипломирани економисти или апсолвенти економије су на једном тестирању за посао смјестили дубровачки Страдун у Сплит, откриће Aмерике у двадесети или, пак, девети вијек, а француског предсједника Саркозија прогласили руским шефом државе или још горе - женом.
Конкурс за запошљавање неколико ревизора приправника и асистената у едукацији недавно су расписале фирме Aнтеа ревизија и Тренинг центар.
За посао се пријавило 200 кандидата, али када су чули да ће се тестовима провјеравати знање из опште културе и информисаности, енглеског језика, математике, основа економије, рачуноводства и Ексела, њих 100 је одмах одустало.
Резултати тестова показали су невјероватно низак ниво знања.
На тесту из опште културе испитаници су ријешили просјечно осам од 18 питања. За неке од добијених одговора је невјероватно да су их дале особе које су завршиле факултет, наводи се на порталу њњњ.нет.хр.
Тако је осим дубровачког Страдуна у Сплит смјештена и ријечка Кантрида, осјечка тврђава се нашла у бројним далматинским градовима, а хрватски научник Мирослав Радман је постао директор портала МојПосао.
Чак три испитаника нису знала ко је предсједник СAД, многи су помијешали све садашње и бивше хрватске министре, а међу њима су се нашла и нека сасвим непозната имена.
Запањујуће је да 23 одсто дипломираних економиста који су се јавили на конкурс за ревизора није знало да се гувернер Хрватске народне банке презива Рохатински.
- С обзиром на једноставност тестова, невјероватно је шта све не знају људи након 16 или 20 година сједења у школским и факултетским клупама. Узорак није велик, али је индикативан - прокоментарисала је за "Јутарњи лист" Власта Сакар, власница ревизорске куће Ернест&Young.
Она каже да су овим тестовима само потврђени њени ранији закључци донесени док је као директорка одговорна за људске ресурсе интервјуисала и запошљавала стотине младих људи.
Власта Сакар наводи да је посебно запањујуће (не)знање из стручног дијела теста, који је био директно везан за оно што су испитаници годинама студирали на високим школама.
Непознавању опште културе, ма како то парадоксално изгледало, дијелом је допринио и Интернет због којег млади данас мало читају.
Свакодневно мултиплицирање лектира на Интернету прави је показатељ огромног неразумијевања књига задатих школским програмом, а стотине интерпретација књижевних дјела на нету врве бесмислицама.
"Гугл" за појам лектира нуди више од 600.000 резултата, укључујући и интерпретације књижевних дјела. Додатак томе су и форуми на којима је све учесталија потражња за есејима на задату тему из лектире с обзиром на то да је у Хрватској државном матуром уведено писање есеја.
Студенти смјера финансије или рачуноводство, који су се пријавили на конкурс за мјесто ревизора, нису знали суштину читања финансијских извјештаја или рачуноводства.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.