Фото: Загреб од нове власти у Србији тражи три посланичка места за Хрвате
БЕОГРАД - Представници хрватске националне мањине најавили су да ће од будуће власти у Србији затражити гарантовану заступљеност у Народној скупштини, као и учешће у извршној власти, уз политичку подршку Загреба. Захтјев је образложен принципом реципроцитета, односно настојањем да Хрвати у Србији добију три посланичка мјеста, колико је за представнике српске националне мањине обезбијеђено у Хрватском сабору.
Нова власт у Србији, након ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, могла би да се суочи и са захтјевима из Загреба за промјену начина политичког представљања хрватске националне мањине. Како је објавила Хрватска радио-телевизија (ХРТ), хрватски представници намјеравају да покрену преговоре о загарантованим посланичким мјестима у Народној скупштини Србије и укључивању својих представника у органе извршне власти.
О овим захтјевима разговарано је у Хрватском сабору, на заједничкој сједници Одбора за Хрвате изван Републике Хрватске и Одбора за спољну политику, гдје је истакнуто да ће Загреб пружити подршку представницима хрватске заједнице у предстојећим разговорима са Београдом.
Предсједница Хрватског националног вијећа у Србији и посланица Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) у Сабору Јасна Војнић најавила је да ће преговори почети након избора за националне савјете националних мањина у Србији, заказаних за 8. новембар.
„Чим се заврше избори за кровну институцију Хрвата у Републици Србији, када потврдимо своје легитимно представништво, кренућемо у преговоре, уз подршку Републике Хрватске, о новом начину заступљености у влади и извршним органима Републике Србије”, поручила је Војнићева.
Она је раније оцијенила да су политичке промјене у Србији отвориле простор за покретање питања која су представници хрватске заједнице годинама истицали, укључујући политичку заступљеност, финансирање мањинских институција и односе Београда и Загреба.
Предсједница саборског Одбора за Хрвате изван Републике Хрватске Здравка Бушић поручила је да ће Загреб инсистирати на примјени принципа реципроцитета у политичком представљању националних мањина.
„Неуморно ћемо радити све док хрватска национална мањина у Србији не буде имала реципроцитет”, изјавила је Бушићева.
Према њеним ранијим изјавама, конкретан циљ је да хрватска национална мањина добије три загарантована посланичка мјеста у Народној скупштини Србије, по узору на положај српске заједнице у Хрватској, која у Сабору има три загарантована мандата.
Такво рјешење подразумијевало би промјену постојећег система парламентарног представљања у Србији, који националним мањинама омогућава учешће на изборима под посебним условима, али не предвиђа унапријед резервисана посланичка мјеста за појединачне националне заједнице.
Питање које се тиме отвара јесте да ли би евентуално увођење гарантованих мандата важило само за хрватску националну мањину или би подразумијевало шире преуређење изборног система и положаја осталих националних мањина у Србији.
Поред парламентарне заступљености, хрватски представници најављују и покретање других питања у односима двије државе.
Предсједник саборског Одбора за спољну политику Андро Крстуловић Опара подсјетио је да је Хрватска још 2016. године своја очекивања према Србији укључила у преговарачки оквир Европске уније, посебно у поглављима 23 и 24.
Међу тим питањима навео је расвјетљавање ратних злочина, отварање архива, проналажење несталих, одштету логорашима, ратну одштету и реципроцитет у правима националних мањина.
„То је минимум испод којег нећемо ићи”, поручио је Крстуловић Опара.
Најава нових захтјева долази у тренутку политичких промјена у Србији, док се у Загребу отворено говори о очекивањима од будуће владе у Београду.
Захтјеви за гарантоване посланичке мандате и учешће у извршној власти тако би могли да постану једна од тема будућих српско-хрватских односа, али и расправе о томе да ли се принцип реципроцитета може примијенити на два различито уређена изборна система.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.