Загађена вода у Лици: Завод упозорио на ризик

Г.С.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Индекс.хр

ЗАГРЕБ - Завод за јавно здравство Личко-сењске жупаније објавио је резултате досадашњих анализа воде из приватних бунара, зденаца и цистерни на подручју Госпића, Оточаца, Сења, Перушића и Карлобага. У свим до сада анализираним узорцима утврђено је микробиолошко загађење, због чега је Завод становницима упутио хитно упозорење.

Ријеч је о акцији узорковања коју је Завод покренуо након позива грађанима 12. августа, подстакнутог новим сазнањима о продору ПФАС једињења у подземне воде испод одлагалишта отпада у Госпићу.

Важно је, међутим, разликовати те двије ствари. У данас објављеном обавјештењу Завод говори о микробиолошком загађењу анализиране бунарске воде, али не наводи да су у тим узорцима пронађена ПФАС једињења.

Вода није за пиће, али ни за прање зуба

Завод упозорава да се микробиолошки загађена вода, у којој могу бити присутне бактерије попут ешерихије коли, колиформних бактерија или цријевних ентерокока, не смије користити необрађена.

Такву воду не треба користити за пиће, припрему хране и напитака, као ни за прављење леда. Ако друге воде нема, Завод наводи да се у крајњој нужди може користити тек након што непрекидно кључа најмање три минута.

Упозорење се не односи само на конзумирање воде.

„Не препоручује се за личну хигијену и прање руку/зуба“, наводи Завод, посебно упозоравајући на прање зуба.

Патогени микроорганизми могу доспјети у организам гутањем воде, преко слузокоже очију, носа и уста, удисањем водене маглице током туширања, али и кроз ситна оштећења коже.

Таквом водом не препоручује се ни прање посуђа и кухињског прибора, јер бактерије могу остати на површинама и накнадно контаминирати храну.

Не прати ни воће и поврће које се једе сирово

Завод упозорава и да се микробиолошки загађена бунарска вода не би требала користити за прање свјежег воћа и поврћа које се једе без кувања или друге термичке обраде.

Не треба је користити ни за залијевање поврћа и воћа које ће се јести сирово, попут салате, младог лука, краставаца, ротквица и јагода.

Патогени микроорганизми, упозоравају стручњаци, могу се задржати на површини и наборима биљака, те их касније није могуће поуздано уклонити обичним прањем.

Приватни бунари нису под редовним државним надзором

Завод подсјећа да индивидуални системи водоснабдијевања који просјечно испоручују мање од 10 кубних метара воде дневно или снабдијевају мање од 50 људи нису обухваћени редовним државним мониторингом.

Због тога се вода из приватних бунара не контролише систематски и, са становишта јавног здравља, сматра се потенцијално здравствено неисправном док се анализама не утврди супротно.

Власницима се препоручује лабораторијско испитивање воде најмање четири пута годишње, односно једном у сваком годишњем добу, као и након обилнијих киша, наглог топљења снијега или поплава.

Хемијско загађење не може се ријешити прокувавањем

Завод посебно наглашава разлику између микробиолошког и хемијског загађења.

Док се дио микробиолошких ризика може уклонити правилним прокувавањем, хемијске материје попут нитрата, тешких метала, пестицида и других једињења не могу се уклонити кувањем воде.

За њихово уклањање потребне су одговарајуће технологије пречишћавања или коришћење другог безбједног извора воде.

У случају замућене бунарске воде, Завод такође упозорава да је не треба одмах хлорисати. Честице земље, глине, муља и органских материја могу умањити дјеловање хлора или УВ дезинфекције, па воду прије тога треба пречистити таложењем или филтрацијом.

Јавно водоснабдијевање је безбједно

Завод истовремено наглашава да се упозорење не односи на јавни систем водоснабдијевања.

Још приликом покретања акције узорковања приватних бунара у августу, из Завода су објавили да је вода из система јавног водоснабдијевања на подручју Госпића, Оточаца, Сења, Перушића и Карлобага провјерена и безбједна за пиће.

Тада су навели и да резултати редовног државног и изворишног мониторинга не показују утицај процједних вода са одлагалишта отпада у Госпићу на јавно водоснабдијевање.

Завод као дугорочно најбезбједније рјешење становницима који имају ту могућност препоручује прикључивање на јавни систем водоснабдијевања, који је под сталним здравственим надзором, пише Индекс.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.