За заједнички злочиначки подухват 42 године затвора

ХAГ - Хашки трибунал изрекао је у петак казну од 24 године затвора хрватском генералу Aнти Готовини и 18 година затвора Младену Маркачу, прогласивши их кривим за учешће у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва са подручја бивше Републике Српске Крајине. Генерал Иван Чермак ослобођен је по свих девет тачака оптужнице.

Претресно вијеће Хашког трибунала установило је да је удружени злочиначки подухват почео крајем јула 1995. године, када се тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман састао са војним старјешинама и разговарао о војној операцији "Олуја".

Утврђено је да је злочиначки подухват трајао до 30. септембра 1995. године.

Туђман кључни учесник

Вијеће је закључило да је Туђман био кључни учесник удруженог злочиначког подухвата, главни политички и војни вођа, чија је намјера била да насели РСК Хрватима.

Међу осталим учесницима удруженог злочиначког подухвата били су тадашњи министар одбране Гојко Шушак, начелник Главног штаба Хрватске војске до јула 1995. године Јанко Бобетко и његов насљедник на тој дужности од јула 1995. године Звонимир Червенко.

Састанку на Брионима присуствовали су Готовина и Маркач, који су "допринијели планирању и припреми операције 'Олуја'".

Претресно вијеће прогласило је Готовину и Маркача кривим за прогон, депортацију, пљачку јавне и приватне имовине, безобзирно разарање, убиство као злочин против човјечности, убиство као кршење закона и обичаја ратовања, нехумана дјела и сурово поступање. Обојица генерала ослобођена су кривице по тачки три, за нехумана дјела - присилно премјештање, као злочин против човјечности.

У одмјеравању казне претресно вијеће је у Готовинином случају као отежавајућу околност узело тежину злочина и злоупотребу положаја, а као олакшавајућу околност његово понашање у притвору и у судници, те праксу изрицања казни у бившој Југославији.
У Маркачевом случају отежавајућа околност била је тежина злочина, а олакшавајућа његово здравствено стање и пракса изрицања казни у бившој Југославији.

Вијеће је утврдило да тужилаштво није доказало оптужбе да је генерал Чермак "порицао и сакривао злочине почињене у Груборима".
Предсједавајући судија Aлфонс Ори навео је да је за судско вијеће кључно питање било да ли су српски цивили у РСК били изложени злочину и јесу ли оптужени одговорни за те злочине.

Према налазу вијећа, починиоци злочина били су припадници хрватских снага и припадници Специјалне полиције, а велики број злочина почињених за кратко вријеме указује на распрострањеност и систематичност напада усмјерених против српског становништва.

Вијеће је закључило да је најмање 20.000 Срба депортовано у августу 1995. године, а утврђено је и да је 4. и 5. августа 1995. велики број становника напустио Бенковац, Грачац, Книн и Обровац и отишао у БиХ и Србију.

Иако су постојали планови за евакуацију крајишких Срба, вијеће је закључило да су они имали мало или нимало утицаја на одлазак крајишких Срба, већ да су страх од насиља и присиле изазвани гранатирањем створили околности под којима су људи који су тамо били имали осећај да немају другог избора него да оду.

Тужилаштво

Тужилаштво је у својој завршној ријечи тражило казну од 27 година затвора за Готовину, 23 за Маркача и 17 за Чермака, док је одбрана тражила ослобађајуће пресуде.

Готовина је био командант Зборног подручја Сплит Хрватске војске од октобра 1992. до марта 1996. године и био је врховни оперативни командант јужног дијела подручја Крајине током акције "Олуја".

Чермак је био помоћник министра одбране у хрватској Влади од 1991. до 1993. године, а од 5. августа 1995. године командант Зборног мјеста Книн, које је обухватало општине Цивљане, Ервеник, Кијево, Кистање, Книн, Надвода и Орлић.

Маркач је био командант Специјалне полиције МУП-а Хрватске од 18. фебруара 1994. године и био је помоћник министра унутрашњих послова.

Суђење је почело 11. марта 2008. године. За 303 дана суђења расправно вијеће саслушало је 145 свједока, од којих је 81 позвало тужилаштво, 57 одбрана, а седам расправно вијеће.

Чермак и Маркач су се Трибуналу добровољно предали 11. марта 2004. године, док је Готовина ухапшен у Шпанији 7. децембра 2005. године, а у суд је пребачен 10. децембра 2005. године.

Реакције у Хрватској

Хрватски предсједник Иво Јосиповић изразио је увјерење да ће многе тезе бити оспорене у жалбеном поступку, истичући да је рат који је водила Хрватска "одбрамбени и праведан" и да се не доводи у питање ни легитимитет и легалност акције "Олуја".

- Увјерен сам да злочиначки подухват није постојао, а теза о злочиначком подухвату не подразумијева да су сви учесници војске и полиције злочинци. Хрватска поштује и поштоваће све хероје који су сачували нашу независност и слободу - истакао је Јосиповић.

Премијер Хрватске Јадранка Косор нагласила је да ће "Влада предузети све да се пред другостепеним вијећем поништи квалификација удружени злочиначки подухват у пресуди хрватским генералима коју је изрекао Хашки трибунал".

- Сазвала сам сједницу Владе да бисмо расправили о даљим правним корацима - рекла је Косорова и напоменула да је хрватска Влада наручила студију о теорији заједничког злочиначког подухвата и да је та студија правних стручњака послата суду.

Косорова је поновила став Хрватске да је операција "Олуја" била легитимна операција с циљем ослобођења подручја.

- Ми се истине не бојимо, поносни смо на све који су омогућили да данас будемо слободна држава. Хрватима желим да захвалим што и у овим тренуцима показују достојанство - рекла је Косорова.

Предсједник Хрватског хелсиншког одбора Иван Звонимир Чичак сматра да ће у складу са хашком пресудом хрватским генералима, ако буде правоснажна и у њој буду наведена имена осталих чланова удруженог злочиначког подухвата, "слиједом правне логике", и остале учеснике морати да гони државно тужилаштво.

- Заиста мислим да су, с обзиром на функцију, по командној одговорности, од Готовине и Маркача одговорнији Иван Јарњак као тадашњи министар унутрашњих послова и Мате Лаушић као шеф војне полиције - рекао је Чичак.

Пренос из Хага на загребачком тргу

Више хиљада хрватских ратних ветерана на Тргу бана Јелачића у Загребу бурним негодовањем дочекало је осуђујућу пресуду Хашког трибунала хрватским генералима Aнти Готовини и Младену Маркачу за злочине над Србима током и послије акције "Олуја" 1995. године.

Окупљени су узвикивали "Проклети масони!", "Гамад циганска!", многи су плакали, али и аплаудирали када су чули да је ослобођен Иван Чермак, јављају хрватски медији.

Организатори скупа на тргу, гдје се путем видео-бима пратило изрицање пресуде из Хага, у једном моменту су прекинули пренос, истичући да не желе да слушају "српштину", мислећи на српски превод, и замолили окупљене да се стрпе док се укључи хрватски превод.

Скуп на тргу који су обезбјеђивале јаке полицијске снаге, почео је интонирањем хрватске химне.

Незадовољни пресудама Хашког трибунала, грађани су послије изрицања прошетали до средишта ХДЗ-а гдје су викали "Издаја, издаја", а дио њих је пјевао усташке пјесме. Послије шетње грађани су се вратили на Трг бана Јелачића.

Задар

Недуго послије изрицања пресуде у центру Задра један ветеран је, негодујући због пресуде, разбио излог на једној од бројних радњи. Дохватио је комад стакла којим се изрезао по лицу и тијелу, послије чега је обливен крвљу засјео на тротоар. Позвани су полицајци који су га врло брзо одвели с мјеста догађаја, јављају хрватски медији.

Главаш

- Ужаснут сам и огорчен овом пресудом. Она је стигма хрватском народу и њоме је хрватски народ обиљежен као злочиначки. То се догодило први пут у 14 вијекова - казао је Бранимир Главаш из зеничког затвора за хрватске медије.

Као главне кривце за овакву пресуду Главаш види Иву Санадера, Јадранку Косор и Владимира Шекса, којима је поручио: "Ј**о вам ја матер!", при том не желећи да амнестира ни бившу Владу Ивице Рачана и "све оне званичнике и особе које су дилале разне транскрипте Хашком суду".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.