Вијенци за страдале на крижном путу

ЗAГРЕБ - Делегација предвођена предсједником Хрватске Ивом Јосиповићем посјетила је Блајбург, гдје је положила вијенце тамошњим жртвама такозваног "крижног пута".

Јосиповић се на Блајбургу задржао десетак минута, истакавши како је његова жеља да се прича са Другим свјетским ратом заокружи:

- То ће допринијети ономе како ја видим Хрватску - као модерну земљу која гледа у будућност и која своју државност темељи на антифашизму - казао је Јосиповић.

Већина представника Савеза антифашистичких бораца (СAБAХ) и представници Српског народног вијећа, с Милорадом Пуповцем на челу, сходно својим ранијим најавама, нису ишли у Блајбург, рекавши да "тамо немају шта да траже".

Весна Чулиновић-Константиновић, предсједница СAБAХ-а, изјавила је да Јосиповић иде на Блајбург јер до сада тамо није био, али да представници СAБAХ-а "тамо немају шта да траже јер нема жртава, а поготово нема невиних жртава".

- Блајбург није место страдања, већ мјесто обнављања идеологије и политичких вриједности које не могу прихватити и које морају остати иза нас ако се желимо окренути будућности - истакао је Милорад Пуповац.

Претходно је Јосиповић положио вијенац и запалио свијеће код споменика и гробнице поратних жртава из маја 1945. на гробљу Доброва у Тезном, код Марибора у Словенији.

У делегацији су били министар управе Даворин Млакар, саборски посланик опозиционе Социјалдемократске партије Ненад Стазић, представници СAБAХ-а које је предводила предсједница Весна Чулиновић-Константиновић, предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац и његов замјеник Саша Милошевић.

Јосиповић је изразио наду да ће се тим чином "закључити један круг спорова везаних уз антифашистичку историју Хрватске, која је имала и страну каква није требало да буде".

Тезно је једна од највећих масовних гробница квислинга у Словенији, које су 1945. поубијале партизанске власти.

Поједини историчари тврде да се у затрпаном противтенковском рову дугом више километара налазе кости најмање 18 хиљада људи, већином усташа и домобрана који су на подручје Доброва довођени из логора у Марибору и стријељани крајем маја 1945. године.

Партизани

Послије рата партизани на подручју Словеније, али и на "крижном путу" кроз Хрватску до Војводине побили већи број припадника разних формација, од усташа и домобрана до четника и словеначких белогардејаца који су се, кршећи тадашње међународно право, борили седам дана послије капитулације Немачке, кад су и они требали да положе оружје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.