Велико интеросвање за двојно држављанство

ПОДГОРИЦA - Знатан број грађана и држављана Црне Горе са нестрпљењем очекује предстојеће међудржавне преговоре о двојном држављанству који би требало да почну на јесен.

Према црногорским прописима, један од услова за стицање
држављанства је одрицање од држављанства матичне државе, па сви они који су послије проглашења независности стекли држављанство неке друге државе, црногорско могу да задрже најдуже до 22. октобра ове године.

- Од шездесетих година прошлог вијека непрекидно живим у Подгорици. Имала сам југословенско и држављанство Србије. Сада ме тјерају да се одрекнем држављанства Србије, да бих добила црногорско. Узимају ми стечено право и доводе ме у правну несигурност - револтирано каже житељка Подгорице, која је тражила да јој се не помиње име.

Како сада ствари стоје, Црна Гора ће, прије свега Србији, па и осталим државама са простора бивше СФРЈ, понудити споразум који не предвиђа олакшано стицање двојног држављанства.

- Двојно држављанство треба да буде изузетак. Црна Гора је држава са малом популацијом коју намјерава да заштити. Либералнија политика би нас довела у ситуацију да имамо више држављана других држава, него црногорских држављана - каже црногорски министар унутрашњих послова Јусуф Каламперовић.
У суштини, само они који су на дан проглашења независности имали двојно држављанство могу да задрже оба, док ће остали морати да се опредијеле, односно одрекну држављанства друге државе, уколико желе црногорско.

Партије из некадашњег блока за заједничку државу са Србијом,
албанске и Бошњачка странка, траже флексибилнији приступ Црне Горе у предстојећим билатералним преговорима, као и да се ти споразуми што прије потпишу.

Бивши министар правде и функционер опозиционе Народне странке Драган Шоћ сматра да је рестриктиван приступ црногорске стране “усмјерен ка Црногорцима у Србији и људима из Србије, који деценијама живе у Црној Гори”.

- Рјешавање овог питања по двоструким стандардима је дискриминација, јер су двојно држављанство на дан стицања независности могли да имају само они који су живјели у другим државама, Хрватској, БиХ. Онај ко је из Србије, а живио је у Црној Гори, није могао да има двојно држављанство, већ или држављанство Србије или држављанство Црне Горе, а међународно релевантно је било југословенско - наводи Шоћ.

Интересовање

Интересовање за двојно држављанство показују албанске и Бошњачка странка чији политички представници указују да су бројни држављани албанске (према неким процјенама око 40.000) и бошњачке националности, који су поред црногорског стекли и држављанство неке друге државе. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.