У највећем повратничком селу на Космету одржан други „Ђедов сабор“

Свету арихијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије, у присуству игумана Цетињског манастира Пајсија, уз саслужење монаштва и сестринства рашко-призренске епархије.

-Ово је дан да се присетимо почившег митрополита Амфилохија, светих Макавеја, који су несебично себе жртвовали за свој народ за своју веру за спасење и управо на тај дан пре много година овде у Осојану се догоди поврата -, рекао је владика Теодосије.

Он је подсјетио да је тог дана на рушевинама, на прагу спаљене и порушене школе, блаженопочивши митрополит благословио повратнике и почетак новог живота у Осојану.

-Митрополит, кога су многи из милоште звали ђедом, у свом срцу и души је носио Метохију, доказујући то својим делима, који је служењем литургија дао завет повратницима да они буду истрајни, храбри и да буду своји на своме овде на својој дедовини - казао је владика Теодосије, нагласивши да је Осојане примјер, не само за Метохијску котлину, већ и за цијело Косово и Метохију.

Владика је балгословио „Ђедов сабор“ и пожелео свим Србима, посебно оним у Осојанској котлини љубав, слогу и вјеру јер ће само тако истрајати на Божијем путу остајући своји на своме, чувајући ђедовину која се не продаје.

Преносећи благослов Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско- приморског Јоаникија, игуман Пајсије је казао да је „Ђедов сабор“ духовна бразда митрополита Јоаникија.

-Митрополит Амфилохије није једини који је заорао духовну бразду на овој светој косовско-метохијској земљи, свештеном олтару наше отаџбине, ту су почивши патријарх Павле и владика Атанасије. Они су заједно гдје год се налазили остављали духовне бразде, али су те бразде најдубље овде на Косову и Метохији - каже игуман Пајсије.

Он је поновио да је косовско-метохијска земља најсветији дио отаџбине.

Предсједник Привременог органа општине Исток Коста Белошевић истиче да Срби у Осојанској котлини живе у неспокоју, јер је мир у коме наводно живе орочен и скројен интересима моћника.

-Идеја о прослави дана повратка у осојанску котлину носи семе наде да никада више неће бити прогона - наглашава Белошевић и истиче да заједно са изазовом останка на ђедовини мора јачати вјера и одлучност, коју је бесједама и молитвама уливао митрополит Амфилохије.

Владика Теодосије је одржао и парастос свим страдалим Источанима, а вијенце на спомен-обиљежје у порти храма Светог Архангела Гаврила положила је делегација Удружење Косметске жртве.

У Пећком округу од предратних скоро 100.000 Срба данас је, како је за Срну рекао начелник Пећког округа Мило Стевановић, опстало њих око 3.000, од којих у Осојанској котлини живи око 1.200 Срба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.