У Хрватској јача клима некажњивости

ЗAГРЕБ - Организација за људска права Aмнести интернешнел (AИ) изразила је јуче забринутост недавним изјавама хрватског премијера Јадранке Косор које, како се наводи, "јачају климу некажњивости и одражавају недостатак политичке воље за истраге и кажњавање ратних злочина које су починиле хрватске снаге за вријеме рата од 1991. до 1995".

У саопштењу ова организација подсјећа на ријечи Косорове прошли петак у Книну и њен поздрав генералима и истиче да је изузетно забринута због изјава које нападају хашки суд и славе "Олују", а људе одговорне за злочине операције схватају као дио операције.

По њиховом мишљењу, то шаље политичку поруку која потцјењује правду и обесхрабрује правни систем од истрага и кажњавања злочина почињених као дио "Олује".

Aмнести интернешнел је поново позвала Хрватску да демонстрира политичку вољу да се бави ратним насљеђем.

У саопштењу се подсјећа на 16. годишњицу "Олује", коју су од августа до новембра 1995. извеле хрватске снаге на подручју Крајине у Хрватској, при чему је избјегло 200.000 Срба.

- Том приликом почињена су бројна кршења људских права укључујући убиства и мучења од стране припадника хрватске војске и полиције према српским цивилима који су остали у подручју и у мањој мјери припадницима избјеглих српских оружаних снага - наводи се у изјави.

Подсјећа се да је 15. априла Хашки суд осудио генерале Aнту Готовину и Младена Маркача по командној одговорности за злочине против човјечности од 1991. до 1995. године. Они су означени као чланови удруженог злочиначког подухвата за вријеме и послије "Олује" од августа од новембра 1995. године с циљем сталног уклањања српског становништва из Крајине. Суд је оцијенио војску и специјалну полицију одговорнима за велики број кривичних дјела над Србима за вријеме "Олује", истиче AИ.

Ова организација наглашава да, осим у Хагу, до данас нико није кажњен за ратне злочине над Србима, а према подацима хрватског државног тужилаштва у току су само три истраге у вези са ратним злочинима у "Олуји", што је врло мало у поређењу с бројем почињених кривичних дјела.

Хашки суд је потврдио велики број ратних злочина почињених у врло кратко вријеме, па су свједоци дали исказе о злочинима почињеним у Мокром Пољу у општини Ервеник код Книна, Оћестову, Паланци, Книну, Бенковцу, Грачацу и Обровцу, наводи се у саопштењу AИ.

Суд је закључио да је Готовина наредио незаконити напад на цивиле и цивилне објекте за вријеме бомбардовања Бенковца, Книна и Обровца 4. и 5. августа 1995, док је Маркач наредио специјалној полицији да та два дана гађа Грачац, што се такође сматра незаконитим нападом, истиче се у саопштењу.

Државни врх Хрватске прозива се да је одмах послије објављивања хашке пресуде одбио налазе суда и негирао да су хрватске оружане снаге починиле злочине.

Право на истину

Одсуство политичке воље ствара атмосферу која не само да омета кажњавање ратних злочина него и одвраћа жртве и њихове породице од остваривања права на истину, правду и одштету, указује Aмнести интернешнел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.