Судови затрпани заосталим предметима

ЗAГРЕБ - Шеф делегације ЕУ у Хрватској амбасадор Пол Вандорен потврдио је Срни да Делегација редовно прима притужбе хрватских грађана на рад хрватских судова, али да мандат Делегације не укључује бављење индивидуалним случајевима и да то објашњавају онима који им се обраћају.

Кад је ријеч о манипулацијама заосталим предметима, он је навео да ЕУ захтијева да Хрватска знатно смањи број заосталих предмета пред судовима, посебно старих парничних и кривичних предмета, одлука о извршењу, да захтијева да се више користе системи алтернативног рјешавања спорова, те да се уопште спријече додатна одгађања.

- Заостали судски предмети у правосудном систему проблем су у Хрватској као и у многим другим земљама. То ствара читав низ негативних посљедица, укључујући и на улагања - појаснио је Вандорен.
Он је подсјетио да се и у Привременом извјештају Европске комисије, објављеном 2. марта, наводи да Европска комисија сматра да "Хрватска треба додатно да смањи укупни број заосталих предмета, те да посебно смањи број старих парничних предмета и одлука о извршењу".

У извјештају се наглашава да је потребно унаприједити спровођење Закона о парничном поступку да би било скраћено предуго трајање парничних поступака.

И предсједник Европске комисије задужена за правосуђе, основна права и грађанство Вивијен Рединг јасно је рекла да је порука извјештаја јасна - да Хрватска мора још пуно и тешко да ради, поготово у погледу борбе и корупције и питању избјеглица.

- Преговори се могу успјешно завршити само ако Хрватска испуни све захтјеве. Од тога зависи вјеродостојност овог и свих будућих проширења ЕУ - поручила је Редингова.

Да се поставља питање да ли ће то Хрватска у неко скорије вријеме моћи и да уради, потврђује и изјава Срни државног секретара за европске интеграције Хрватске Aндреја Пленковића да не могу бити ријешени сви заостали предмети до самог чланства.

Иако амбасадор Вандорен тврди да није упознат да постоје различита гледишта држава чланица ЕУ о томе како и колико Хрватска треба да испуни захтјеве из Поглавља 23, извори Срне блиски ЕУ наводе да постоје двије струје - једна окупљена око Њемачке, а друга око Велике Британије.

И док Њемачка настоји да Хрватска што прије уђе у ЕУ - да би Берлин ојачао своје присуство на Балкану, Велика Британија и још неке државе захтијевају да Хрватска, као и све друге државе које су постале чланице ЕУ, у потпуности испуни захтјеве из Поглавља 23.

Критике

Британски посланик у Европском парламенту Роџер Хелмер упозорио је да је судски систем у Хрватској "потпуно затрпан, па се грађани и фирме које послују у Хрватској не могу позивати на правосуђе".

- Aко се Хрватска сматра земљом која је спремна за придруживање са ЕУ, нека нам небо помогне - рекао је Хемлер, који је у неколико наврата упозоравао на стање у Хрватској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.