Судбина Јадранске страже неизвјесна

БУДВА – Секретаријат за заштиту имовине Општине Будва затражио је од нотара Николе Томановића да им достави неопходну документацију како би се локална управа изјаснила о коришћењу права прече куповине културно-историјског споменика, староградске Јадранске страже.

То је „Вијестима“ незванично речено у Општини Будва.

Како су „Вијести“ раније објавиле, Секретаријату за заштиту имовине 31. октобра обратио се нотар Никола Томановић, у коме их обавјештава да су се носиоци права сувласништва на Јадранској стражи, правно лице „OLD TOWN GROUP д.о.о“ из Будве и Милош Бурић из Будве, обратили нотарској канцеларији са захтјевом да се закључи уговор о продаји.

„Цијену су продавци означили на износ од 2.000.000 евра у корист Бурић Милоша и 1.400.000 евра правном лицу ‘OLD TOWN GROUP д.о.о’ из Будве. У листу непокретности је означено правно стање, фактичко стање у коме се налазе пословни простори као споменик културе. У листу непокретности није уписано фактичко стање. Фактичко стање је означено у извјештају о процјени вриједности некретнина“, каже се у обавјештењу нотара.

Појаснио је да, на основу одредбе Закона о заштити споменика културе, држава Црна Гора има право прече куповине на културном добру и површини земљишта, с позивом на одредбу члана 45 Закона.

„Увидом у лист непокретности произилази да, осим Министарства културе и медија, и Општина Будва по основу уписаног права сукоришћења има право прече куповине“, навео је нотар у допису.

Предсједник Општине Никола Јовановић је тада дао зелено свјетло да Општина започне процедуре куповине ове атрактивне некретнине.

Како „Вијести“ сазнају, тај објекат би општина користила за културна дешавања и као репрезентативни објекат за пријем и сусрете са важним гостима.

Ипак, Влада, односно Министарство културе, није се одредило о томе да ли прихвата право прече куповине.

„Вијести“ су још 10. децембра упутиле питања, а потом и ургенцију Министарству културе, на чијем је челу министарка Тамара Вујовић, тражећи да се њен ресор изјасни о томе да ли је Влада заинтересована за куповину Јадранске страже, односно да ли жели да искористи право прече куповине, али одговор није стигао.

Из Министарства није одговорено ни на питање да ли је упућена инспекција, како би био извршен надзор над објектом Јадранске страже, имајући у виду да су ранији власници извели обимне радове на том културно-историјском споменику.

Општина Будва у буџету за наредну годину није, у капиталном буџету, као што је то случај са куповином зграде некадашњег Јадранског ријечног бродарства надомак Старог града, предвидјела ставку за куповину Јадранске страже.

Културно-историјски споменик из IX вијека, некадашњи бенедиктински самостан, Јадранску стражу је прије двије и по деценије, чудним сплетом околности, локална управа продала приватнику, који ју је претворио у хотел и ресторан.

Јадранска стража са источне стране представља староградске бедеме према плажи Бријег од Будве, познатијој као Ричардова глава. Саграђена је прије дванаест вијекова као бенедиктински самостан, у исто вријеме када и староградска Санта Марија ин Пунта.

У XIX вијеку, за вријеме Аустроугарске, објекат се користи за војно-поморске потребе, а такође и за вријеме Краљевине Југославије, када се по обали организују јадранске страже.

Педесетих година прошлог вијека, послије Другог свјетског рата, Општина Будва ту организује забавиште. Уочи земљотреса 1979. године и урбанистичким планом Старог града из 1985. године, зграда, која је у народу остала позната као Јадранска стража, намијењена је култури, Градској музици и фолклорном друштву „Кањош“. Чак је рађена посебна статика за тај објекат због динамичких сила које изазивају играчи фолклора приликом скокова.

Изненада, 1998. године, тадашњи предсједник Општине Раде Греговић, без знања Скупштине, објекат који је планом намијењен култури продаје предузећу „Унипрес Зрењанин“, у власништву новосадског бизнисмена Ратка Бутуровића, познатијег као Бата Канкан, за тадашњих 480.000 њемачких марака.

Бутуровић, након што му није дозвољено да реализује своје замисли — надоградњу Јадранске страже и градњу марине испред бедема — објекат продаје Благоти Баји Секулићу из Подгорице, који на своју руку започиње адаптацију Јадранске страже и реконструкцију подрума.

Крипте у подруму бивају ископане, а свједоци причају да су кости из њих биле побацане свуда наоколо, да би на крају на мјесту гдје су били гробови био изграђен шанк и магацин локала. Посљедњег дана маја 2002. године, Секулић и његова породица недуго потом продају Јадранску стражу за 1,2 милиона евра руским држављанима, који изводе обимне радове, повећавају квадратуру објекта за једну етажу, а све без плаћања комуналија и без грађевинске дозволе.

Неслога нових власника доводи до троструког убиства 2007. године у башти Јадранске страже.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.