Српско тужилаштво још прикупља доказе о "Олуји"

Срна
Српско тужилаштво још прикупља доказе о "Олуји"

БЕОГРАД - Тужилаштво Србије за ратне злочине води поступке за злочине хрватске војске над цивилима у избјегличкој колони на Петровачкој цести и у Сводни 7. и 8. августа 1995. године у вријеме акције "Олуја", али детаље не могу саопштити јавности, пише "Политика".

Замјеник тужиоца за ратне злочине Василије Сератлић рекао је за овај лист да Тужилаштво предузима све неопходне радње и прикупља чињенице и доказе ради расвјетљавања ове "кривичноправне ствари", али да је ријеч о поступцима који нису јавни.

Према писању листа, иако је већ прикупљен приличан број доказа и обавјештења о конкретним извршиоцима, за сада нема назнака када би могле бити подигнуте оптужнице, а док дио јавности у Србији сматра да од тога нема ништа, други вјерују да српски истражни органи неће одустати од правде.

Адвокат Бранко Лукић, један од бранилаца генерала Ратка Младића, рекао је да се српско тужилаштво годинама није бавило злочинима против Срба јер је било под знатним утицајем Хашког трибунала, те да утицај странаца није дозвољавао да се истраже злочини над Србима.

"А и данас је наше тужилаштво под утицајем такозваних антиратних профитера, разних удружења којима је дата велика моћ јер су директно сарађивали са Америком и наметали решења преко хашких тужилаца, који су тражили да се процесуирају Срби", рекао је Лукић, који је и члан радног тијела за утврђивање стратегије процесуирања ратних злочина при Министарству правде Србије.

Адвокат Драгослав Љубичановић рекао је да је немогуће да 25 година послије злочина и двије године од подношења кривичних пројава српско тужилаштво не може да донесе макар акт који би конкретизовао постојање индивидуалне кривичне одговорности или наредбу о спровођењу истраге.

Он оцјењује да се може рећи да су затајиле и институције Србије, па се поставља питање зашто власт у Србији не улаже напоре да се ови злочини расвијетле.

Љубичановић подсјећа да кривичне пријаве за ракетирање избјегличких колона у "Олуји" нису поднијели државни органи Србије, што би било правно и фактички логично јер је 1995. године постојало више непосредних сазнања о ратним дејствима Хрватске, него сада.

"Могли су тада узети изјаве сведока који су успели да избегну у Србију. Тек пре две године кривичне пријаве је поднео један адвокат Душан Братић, који је успео да дође до конкретних имена", навео је Љубичановић, уз оцјену да му се чини да српско тужилаштво не показује неко велико интересовање за то.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана