Српски језик жртва политичког инжењеринга у Црној Гори

ПОДГОРИЦА – Уставно маргинализовање говорника српског језика у Црној Гори производи озбиљну правну и симболичку неправду, удаљава уставни поредак од друштвене реалности и додатно продубљује идентитетске подјеле у држави, упозорио је посланик ДНП-а Драган Бојовић, јавио је Танјуг.

Он је то рекао на панелу у Скупштини Црне Горе, организованом поводом 120 година од доношења Устава за Књажевину Црну Гору.

-Уставно маргинализовање демографски доминантне језичке заједнице – говорника српског језика – производи двоструку правно-симболичку аномалију. Са једне стране, ријеч је о нормативној непотпуности, јер се уставни поредак удаљава од стварног социолингвистичког стања друштва, док са друге стране настаје симболичка неправда, будући да је највећи културни ресурс правно потиснут и симболички редукован у јавном простору - навео је Бојовић.

Он је оцијенио да се ради о феномену који се у савременој уставној теорији означава као парадокс нормативне транспарентности – ситуацији у којој држава не артикулише реалност коју управо она треба да нормира.

Бојовић је нагласио да признање већинског језика као службеног не представља чин искључивања осталих језичких заједница.

-Такав уставни статус не доводи у питање систем посебне заштите других језика, нити онемогућава њихову институционалну употребу. Напротив, тек када већински језик постоји у Уставу као јасно језичко-симболичко упориште, могуће је прецизно и непатерналистички уредити друга језичка права - поручио је он.

Према његовим ријечима, уставна артикулација већинског језика представља предуслов стабилног модела културне равноправности, јер појединачна права могу постојати само у односу на јасно дефинисано опште.

Подсјећајући на Устав из 1905. године, Бојовић је истакао да је тадашњи уставни модел јасно уређивао државне симболе, укључујући језик, писмо и државна обиљежја, водећи рачуна да они одражавају заједничку свијест и историјско-културни развој друштва.

-Рано уставотворство у Црној Гори имало је снажан интегративни карактер – тежило је обједињавању, а не подјелама. Савремени уставни модел, међутим, полази од обрнутог принципа: умјесто да артикулише постојеће историјско-културне константе, он пројектује нови симболички оквир и покушава да друштво прилагоди том конструисаном моделу -  навео је Бојовић.

Упозорио је да такав приступ производи раздор, структурну дискриминацију и, у крајњој линији, репресију мањинског над већинским.

-Устав мора одражавати реалност, а не нудити њену вјештачку модификацију. Као највиши правни акт, он треба да артикулише оно што друштво јесте, а не оно што би, према пројекцијама појединих политичких групација, требало да буде. Устав мора бити мост, а не линија раздвајања -  поручио је Бојовић.

Још је нагласио да уставно маргинализовање највеће језичке заједнице у држави има дугорочне негативне посљедице по уставну стабилност.

-Нормативно признање стварне језичке структуре омогућило би функционалније усклађивање институција, већу предвидивост образовне политике и деполитизацију симболичких питања у јавном простору, чиме би се додатно ојачала институционална постојаност уставног поретка -  казао је Бојовић, пренио је подгорички портал Борба.

На крају је поручио да је кључни задатак савремене Црне Горе да обнови принцип инклузивности и нормативне транспарентности.

-Устав мора изражавати културно-језичку стварност друштва. То значи да највећој језичкој заједници мора бити обезбијеђен статус који јој припада, уз пуно уважавање и праведан третман свих осталих језичких заједница. Само такав уставни оквир може бити трајан и легитиман политички дом за све грађане Црне Горе - закључио је Бојовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.