Случај смрти Кристијана Периша: За које кривично дјело би могли да одговарају медицински техничари

Глас Српске 13.11.2026 06:04

Фото: Агенције | Кристијан Јосип Периш

ЗАГРЕБ - Више правника с којима је разговарао хрватски портал Индекс поводом случаја смрти 32-годишњег Кристијана Јосипа Периша у Клиници за психијатрију Свети Иван у Јанкомиру сматра да ће државно одвјетништво тешко доказати да су четворица осумњичених медицинских техничара поступала с намјером убиства пацијента. Због тога вјерују да би се правна квалификација казненог дјела током поступка могла промијенити.

Главни државни тужилац Иван Турудић изјавио је јуче да не мисли да је квалификација казненог дјела претешка.

Најважније чињенице:

Четворица медицинских техничара осумњичена су за тешко убиство 32-годишњег Кристијана Јосипа Периша.

Правници сматрају да ће тужилаштву бити тешко да докаже умишљај, због чега би квалификација дјела могла бити промијењена.

Као могуће блаже квалификације помињу се проузроковање смрти из нехата или тешка тјелесна повреда са посљедицом смрти.

Судско-медицинска и друга вјештачења још нису завршена.

За тешко убиство у Хрватској предвиђена је казна од најмање десет година затвора или дуготрајни затвор.

Техничари под истрагом због сумње на тешко убиство

Четворица техничара тренутачно су под истрагом због сумње на тешко убиство, за које Кривични закон Хрватске предвиђа најмање десет година затвора или дуготрајни затвор, који може трајати до 40 година. Ипак, судско-медицинско и друга потребна вјештачења још нису довршена, па правници упозоравају да је ријеч о почетној квалификацији која не мора опстати до подизања оптужнице.

Није искључено ни да ће истрага бити проширена на друге особе, овисно о доказима које државно одвјетништво прикупи.

Жупанијско државно тужилаштво у Загребу четворицу техничара сумњичи за тешко убиство посебно рањиве особе, према члану 111. тачка 2. Кривичног закона. Из рјешења о провођењу истраге произлази да им се ставља на терет поступање с директном намјером. Према чињеничном опису, осумњичени су били свјесни да је ријеч о душевно болесном пацијенту који је био везан за болнички кревет те се због душевне растројености покушавао ослободити и устати.

Упркос томе, наводи се, рукама и кољенима притискали су га у предјелу главе, рамена и прса, док су му двојица осумњичених ставила јастук преко лица и врата те га притискала, онемогућавајући му дисање. Тужилаштво наводи и да су га ударали чак и након што је престао да пружа отпор. Истиче се да су осумњичени били свјесни да Перишу наносе бол и тјелесне повреде због којих би могао преминути, али су пристали на могућност смртног исхода.

Управо је то кључно за директну намјеру. Државно тужилаштво, дакле, не мора доказивати да су техничари од почетка жељели убити Периша, него да су били свјесни могућности његове смрти и на такав исход пристали.

Љубичић: Тешко ће бити доказати намјеру

Први је о правној квалификацији јавно проговорио искусни сплитски адвокат Винко Љубичић, који сматра да ће тужилаштво имати озбиљних проблема с доказивањем намјере.

- Ради се о радницима дјелатницима, па није уобичајено да се полази с таквом једном тешком квалификацијом... Битно је да је тешко тражити директан мотив поступања за овакву квалификацију код особа које су здравствени радници. То би било заиста врло тешко доказати - рекао је Љубичић.

Сматра да ће резултати истраге вјеројатно довести до друкчије квалификације.

- Треба пустити истрагу да одради своје... Овдје не вјерујем да постоји директна намјера, овдје је разлика у томе што нетко жели и хоће то дјело, а друга је ствар непосредне намјере, иако нетко зна да је могућа једна таква посљедица, пристаје на посљедицу - додао је.

Слична стајалишта изнијели су и други правници с којима је разговарао Индекс. Они сматрају да би, зависно од резултата вјештачења, могла доћи у обзир друга кривична дјела, укључујући проузрочење смрти из нехаја или тешку тјелесну повреду с посљедицом смрти.

Неки сматрају да би поступање требало разматрати прије свега кроз немар, узимајући у обзир да су техничари интервенисали због пацијента који је, према болничким наводима, био агресиван.

Међутим, чињеница да су били на медицинској интервенцији не значи да су могли примијенити било какву силу. Мјере присиле над психијатријским пацијентима строго су прописане, а притискање јастука преко лица није допуштен начин спутавања.

Олујић: Прерано је за к закључке

Адвокат Фран Олујић упозорио је да је прерано доносити коначне закључке о кривичној одговорности осумњичених.

- Четворицу медицинских техничара још увијек само сумњиче. Треба поштовати прије свега пресумпцију невиности. Њих сумњиче за кривично дјело тешко убиство. Хоће ли та квалификација, која је у овом тренутку оно што се у пракси назива радном квалификацијом, опстати током поступка, овиси прије свега о резултатима доказа који се буду извели током истраге - рекао је Олујић.

Објаснио је да ће државно тужилаштво на основу прикупљених доказа одлучити хоће ли поступак наставити због тешког убиства, убиства, усмрћења или неког другог кривичног дјела.

- Интересантно је да се кренуло у поступак, а да нису проведена одговарајућа вјештачења. Зашто је то државно тужилаштво учинило на тај начин, мени је уистину тешко спекулисати. Вјеројатно се водило чињеницом да је већ прошло доста времена од смрти несретног пацијента до почетка кривичног поступка - сматра Олујић.

Разлике у два кривична дјела

За разумијевање случаја кључна је разлика између директног умишљаја и свјесног немара.

Према члану 28. Казненог закона, директни умишљај постоји када починилац жели да почини кривично дјело. Посредни умишљај постоји када је свјестан да својим поступањем може остварити обиљежја кривичног дјела и на то пристаје.

Члан 29. уређује немај. Код свјесног немара починилац зна да може изазвати забрањену посљедицу, на примјер смрт, али лакомислено сматра да се то неће догодити или да ће је успјети спријечити. Код несвјесног нехамара такву могућност уопће не предвиђа, иако ју је према околностима био дужан и могао предвидјети.

Другим ријечима, код посредног умишљаја починилац прихвата могућност смрти, а код свјесног немара рачуна да до ње неће доћи.

Та разлика може имати велике посљедице за казну. За тешко убиство прописано је најмање десет година затвора или дуготрајни затвор, док чланак 113. за проузрочење смрти из немара предвиђа казну од шест мјесеци до пет година затвора.

Кривични закон познаје и усмрћење из члана 112., али оно се односи на посебне околности, на примјер усмрћење у стању јаке раздражености изазване нападом или злостављањем те усмрћење на изричит и озбиљан захтјев из суосјећања. Не ради се, дакле, о општој блажој квалификацији за свако убиство код којег је намјера упитна.

У обзир, овисно о доказима, може доћи и кривично дјело тешке тјелесне повреде са посљедицом смрти.

Шта тужилаштво мора да докаже?

Правници се слажу се да ће један од најтежих задатака тужилаштво бити доказивање субјективног односа сваког појединог осумњиченог према могућности смртног исхода.

Сама чињеница да су техничари учествовали у интервенцији која је завршила смрћу пацијента није довољна за закључак да су сви поступали с посредним умишљајем. Али, ни чињеница да су здравствени радници не искључује могућност такве намјере.

За осуђујућу пресуду мораће се утврдити: