Санадер подигао цијену Пељешког моста

Загреб - Пељешки мост био би саграђен да бивши премијер Хрватске Иво Санадер није тражио најскупљу варијанту, те умјесто пројекта који је коштао 300 милиона евра, захтијевао висећи мост вриједан 800 милиона евра, објавили су хрватски медији.

- Санадер је закључио да се копно и полуострво Пељешац неће повезивати неким "безвезним" и једноставним мостом и тада се почео радити пројекат висећег моста. Та промјена повећала је цијену моста са првобитних 300 на 800 милиона евра - тврди у ауторском тексту некадашњи инжењер у "Хрватским цестама" Доминик Бриговић, који је испред те компаније био задужен за пројекат Пељешког моста.

Када се супротставио новом рјешењу, како тврди, избачен је из пројекта.

Хрватски медији су пренијели да је свједочење инжењера Бриговића изузетно важно јер доказује да Иво Санадер и хрватски грађевински лоби предвођен "Конструктором" нису питали за цијену како би непотребним мегаломанским пројектима себе издигли на трон незаобилазних грађевинских рекордера.

Да је овај мост реализован био би, с обзиром на распон од 568 метара, међу десет највећих на свијету и највећи у Европи. Наравно, окидач за израду новог пројекта било је и "пумпање" цијене коју би за овај пројекат платили порески обвезници, наводе хрватски медији.

Предрадње за пројектовање и градњу моста Пељешац почеле су још 2004. године. Извршени су геофизички и геотехнички истражни радови подморја у којем би требало да буде темељен мост. Годину касније "Хрватске цесте" уговориле су са Грађевинским факултетом у Загребу израду пројекта гредног моста дужине 2.374 метра, висине 35 метара с највећим распоном од 150 метара. Власти БиХ сматрале су да је то премали распон за нешкодљив пролаз према отвореном мору. У исто вријеме, према тврдњама инжењера Бриговића, тадашњи премијер Санадер затражио је промјену пројекта и одустајање од једноставног моста. Почетком 2007. године по премијеровој жељи на Грађевинском факултету почиње израда пројекта висећег моста, који је подразумијевао раст трошкова за 500 милиона евра.

Острва

Влада Хрватске озбиљно разматра опцију да Хрватска гранични спор са БиХ око изградње моста ријеши ратификацијом Споразума о граници који су 1999. године потписали Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. Спорне одредбе овог споразума су оне којима је Туђман предао БиХ врх полуострва Клека те ненасељена острва Велики и Мали Шкољ у Малостонском заливу. Разлог што су та четири квадратна километра простора припала БиХ лежи у чињеници да су од 1974. године уписана у катастарску општину Неум, мада хрватски историчари тврде да је прије тога скоро шесто година то била хрватска територија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.