Санадер: Нисам крив

ЗAГРЕБ - Бивши хрватски премијер Иво Санадер на почетку суђења за ратно профитерство очекивано је изјавио да је разумио оптужницу која га терети за тражење и примање 3,61 милиона куна (483.000 евра) провизије од аустријске Хипо банке током 1994. и 1995. године и рекао да није крив.

Послије узимања података од стране судије Ивана Турудића, при чему је Санадер инсистирао да објасни како је без боравка на фронту добио чин пуковника Хрватске војске, заступник оптужбе, замјеник директора Канцеларија за сузбијање корупције и организованог криминала (УСКОК) Тамара Лаптош прочитала је оптужницу, преноси Танјуг.

Она је истакла да ће на основу доказа и исказа 19 свједока доказати да је Санадер, као замјеник министра спољних послова 1994. и 1995, тражио и добио провизију од пет одсто од уговореног износа кредита, односно седам милиона аустријских шилинга, чиме се терети и за ратно профитерство.

- Тада је у Хрватској трајао рат, била је висока инфлација, а Хрватска је тешко проналазила банке код којих би се кредитно задужила. О томе ће свједочити тадашњи шеф дипломатије Мате Гранић и премијер Никица Валентић. Све је било добро познато Иви Санадеру, који је искористио ситуацију - рекла је она.

Тадашњем руководиоцу шефу Хипо банке Волфгангу Култереру речено је да умјесто осам одсто, колико је Санадер тражио, испреговара нижу провизију, о чему је говорио и члан управе предсједника Хипо банке Гинтера Стридингера из 1994. године.

- Санадер је тада обећао да ће Хипо банка имати повлашћен положај на хрватском тржишту и да ће профитима надокнадити износ дат за провизију - нагласила је Лаптош.

По ријечима једног од адвоката Чеде Продановића, оптужница је нелогична, јер би било чудно да нека банка даје одговорним особама провизију да уђе на тржиште које не постоји. Осим тога ратно профитерство примјењује се на период из 1994, кад тај закон није постојао, те доводи у питање уставност тог закона.

- Куповина зграда хрватских амбасада, за шта је Хипо банка дала кредит, нема никакве везе с ратним стањем - рекао је Продановић и додао да се оптужница заснива на индицијама.

Суду се обратио и сам Санадер.

- Нисам тражио ни добио провизију, јер сам се увијек водио увјерењем да служим народу и била ми је страна помисао о провизији - рекао је и одбацио тврдњу Канцеларије да је профитер.

У 20 година Хрватске био је на више високих дужности, на шта је, како је рекао, поносан, при чему је поновио да је чин пуковника добио 1993. године, као члан ратне владе и као учесник кризног штаба у преговорима око размјене заробљеника.

Санадер је изјавио да је Канцеларија тенденциозно користила документацију око Хипо банке, јер је на основу истих докумената у Aустрији испитан као свједок, а у Хрватској као оптужени. Он се такође пожалио да тужилаштво његовим адвокатима није дало документа која му иду у прилог.

Од Уставног суда стигла је и пресуда у којој је одбијена Санадерова жалба на продужење притвора за још два мјесеца. Притвор му је био продужен због опасности од бјекства.

Санадерове афере

Санадер је оптужен и због примања десет милиона евра мита од предсједника управе МОЛ-а Жолта Хернадија да би мађарској нафтној компанији препустио управљачка права у Ини.

Уз афере о незаконитој продаји струје Хрватске електропривреде и погодовању компанијама Роберта Јежића осумњичен је и у "афери Фими медиа", у којој је однедавно под истрагом и ХДЗ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.