Нити један припадник ХВ није осуђен за злочине над Србима

ЗAГРЕБ - Према подацима Хрватског хелсиншког одбора (ХХО) нити један припадник Хрватске војске или Хрватске полиције, нити било ко други, није осуђен за ратне злочине почињене над Србима, како цивилима тако и војницима, послије акције "Олуја".

Ово пише у саопштењу Хрватског хелсиншког одбора који је реаговао на податке Државног тужилаштва Хрватске у вези са процесуирањем ратних злочина и хрватским медијима изнио своје податке.

-Податке достављамо пошто су објављени ДОРХ-ови подаци о броју жртава српског становништва послије акције "Олуја". Изнесене податке доживљавамо дијелом "дипломатске офанзиве" свих нивоа хрватске власти. Они су уједно и доказ да се у Хрватској у односу према ратним злочинима и владавини права ништа битно није промијенило током посљедњих 15 година - наводи ХХО у саопштењу. 

Додају да је у Хрватској од почетка рата деведесетих до 31.12.2010. године покренуто укупно 3.655 истражних захтјева против особа осумњичених за ратне злочине.

- Осуђене су 563 особе. Од укупног броја, оптужено је 95 особа које су биле припадници ХВ или Хрватске полиције. За ратне злочине почињене током посљедњих 20 година осуђено је само 28 особа припадника ХВ и полиције, остало су Срби - истиче се у саопштењу ХХО.

ХХО додаје да се Хрватска пресудом Aнти Готовини и Младену Маркачу " још једном суочила с другачијим виђењем догађања послије 'Олује' од онога какав би Хрватска жељела да буде".

- Осјећамо дужност да као једино невладино удружење за људска права, које је од првих дана било укључено у праћење дешавања, изнесемо своје виђење тих догађаја као и чињенице о ономе што се догодило послије акција "Бљесак" и "Олуја" - истиче ХХО у саопштењу.

Они додају да ово чине због тога што су територије на којима су се дешавале ове двије акције постале поприште масовних кршења људских права.

Нетачни подаци ДОРХ-а

У Хрватском хелсиншком одбору истичу чињеницу да се у Хрватској ових дана води жестока расправа о пресуди Готовини и Маркачу а, наглашавају, нема скоро нити помена о жртвама тих акција.

- Предсједник Владе Јадранка Косор наредила је "дипломатску офанзиву" како би се преко "пријатеља у свијету" извршио притисак на Трибунал да промијени своју одлуку. Сматрамо то кршењем начела владавине права и нападом на уставни поредак - истичу у ХХО.

Косорова је, додају, наредила истрагу о томе ко је, поштујући Уставни закон о сарадњи с Хашким трибуналом, доставио Суду транскрипте, "умјесто да је наредила детаљну истрагу о стварном броју жртава послије 'Олује'".

ХХО је нагласио да је ДОРХ објавио податке који не одговарају истини.

- Послије завршетка акције "Бљесак" у мају 1995. тадашњи министар одбране Гојко Шушак изјавио је пред посланицима у Сабору да је у тој акцији убијено 450 непријатељских војника. Провјером ХХО-ових активиста утврђено је да ни у једној од болница није било рањеника. Исто тако, није било ни заробљеника. Специјална полиција је мјесецима послије "Бљеска"  "чистила терен" и ликвидирала преостале особе. Никада нисмо сазнали судбину особа с којима се Специјална полиција оружано сукобљавала - истиче се у саопштењу ХХО.

Ова невладина организација подсјећа да је непосредно послије "Олује" из канцеларије тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана саопштено да је у тој акцији убијено "950 непријатељских војника".

- Рањеника опет није било нити у једној од болница. Није било ни заробљених. Никада није објављено колико је особа ликвидирано у "чишћењима терена" - истичу у саопштењу у ХХО.

Они додају да су у вријеме злочина у Груборима, када је "убијено 11, а не осам старијих особа", чија имена су записана у књизи ХХО-а, специјалци истовремено ликвидирали још око 40 особа.

- Није нам познато на основу чега је ДОРХ закључио да су послије Олује "почињена 24 ратна злочина у којима је убијено 156 особа", када нико није осуђен за ратни злочин послије "Олује" - истичу у ХХО.

Раздвајање жртава рата

У саопштењу ове организације наводи се и да у ДОРХ-у тврде како је за ратне злочине процесуирано "тек десет особа", мислећи вјероватно на "случај Вариводе" гдје су сви оптужени - ослобођени, због мањка доказа.

Масакр у Вариводама се догодио у четвртак, 28. септембра 1995. године, готово два мјесеца послије "Олује". У том засеоку убијено је девет особа, углавном немоћних стараца.

- То је први случај гдје су на мјесто злочина изашли истражни судија и државни тужилац са шест полицајаца. До тада је полиција искључиво вршила "хуману асанацију", јер надређене власти нису допуштале криминалистички увиђај, као што је то био случај у Груборима. Тамо су криминалистички службеници Ивица Вртичевић и Јозо Билобрк одбили наводни захтјев бившег Маркачевог замјеника Жељка Сачића да обаве лажни "криминалистички увиђај" с тим да се уз убијене старце стави оружје како би изгледало да су били наоружани - наводе у ХХО.

У саопштењу додају да се због тога против Жељка Сачића од прошле године води поступак за кривично дјело злочина против човјечности и међународног права, ратног злочина против цивилног становништва.

- Та чињеница по нашем мишљењу је главно погонско гориво за Сачићево политичко екстремистичко дјеловање данас - истичу у ХХО-у.

Осим тога, подсјећају у ХХО да је ДОРХ у својој изјави навео да је разлика у подацима ХХО-а и ДОРХ-а у томе што ХХО "не раздваја жртве рата од жртава ратних злочина и убистава".

- Не знамо којом се методологијом ДОРХ служио кад је раздвојио "жртве рата" од жртава ратних злочина и убистава. По нама, све жртве убијене послије "Олује" ликвидиране су као циљана група - као припадници српског народа - па се, према томе, радило искључиво о жртвама ратног злочина. ДОРХ може сва убиства по завршетку војно-редарствене акције "Олуја" процесуирати као ратни злочин - истиче се у саопштењу.

ХХО сматра да све наведено доказује да у Хрватској ни данас не постоји политичка воља за процесуирање ратних злочина који су се догодили послије окончања "Олује".

Удружени злочиначки подухват

Прошлог петка, на захтјев главног државног тужиоца Младена Бајића, Хрватски хелсиншки одбор је Државном тужилаштву доставио 15 примјерака свог извјештаја о акцијама "Олуја" и "Бљесак".

- Уз то, Државном тужилаштву смо понудили и нашу пребогату архивску грађу коју би требало да истраже представници МУП-а и ДОРХ-а, како би се већ једном дефинитивно утврдило шта се стварно догодило послије "Олује" и кренуло у судске процесе које је Влада обећала Европској унији својим акцијским програмом. Тиме би се отклониле спекулације према којима ДОРХ и судови до сада нису процесуирали индивидуалне ратне злочине почињене послије те операције, због тога што би се, правоснажним судским пресудама хрватских судова дали судски релевантни докази да је "Олуја" злоупотријебљена за етничко чишћење кроз удружени злочиначки подухват - јавили су из ХХО.    

Планско уништавање

Aктивисти Хрватског хелсиншког одбора су утврдили да је у "Олуји" уништено - спаљено, срушено или темељно оштећено 20.000 објеката, што укључује куће и пољопривредне објекте, али и зграде од општег јавног интереса: жељезничке станице, амбуланте, школе, трафо-станице, стубове за електричну енергију и друго.

- Све ово указује на закључак да се радило о планском уништавању с циљем онемогућавања повратка цивилног становништва и поновног успостављања нормалног живота. Ова паљења и уништавања наставила су се још неколико година послије "Олује", што је видљиво из изјава и докумената које смо тада објављивали - наводи се у саопштењу ове организације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.