Незванична процјена српских некретнина у Хрватској

ЗAГРЕБ - Вриједност евидентиране приватне имовине остале иза Срба избјеглих из Хрватске, према незваничним подацима, процјењује се на 30 милијарди евра, али званичних података нема, преноси Срна.

Незваничну процјену вриједности имовине Срба из Хрватске Срни је дао бивши премијер некадашње Републике Српске Крајине Борислав Микелић, а она је израчуната на основу података Комитета за расељена лица избјегличких удружења које је вршило попис 1995. године, као и из евиденције некадашњег Савезног министарства правде.

Микелић наводи податак да су Срби у Хрватској до рата имали око 600.000 хектара земљишта.

У власништву Срба у Хрватској било је око 18 милиона квадратних метара грађевинског простора, од чега 14 милиона стамбеног и четири милиона квадратних метара пословног простора.

Када је ријеч о непокретној имовини, Срби су остали без 400.000 пољопривредних машина, 64.000 моторних возила, око 440.000 опремљених спаваћих и дневних соба, кухиња и трпезарија, као и 760.000 разних кућних апарата и техничких уређаја.

Приликом евидентирања имовине Срба укупно је пријављено 180 милиона тадашњих њемачких марака и 3,5 милијарди динара у хрватским пословним банкама и 600 милиона динара у хартијама од вриједности.

Када се овим подацима придодају и улагања у путну и другу инфраструктуру путем самодоприноса, изузимање Срба из прихода од приватизације, као и неисплаћене пензије за 50.000 српских пензионера, према Микелићевим ријечима, са сигурношћу је процијењено да вриједност имовине износи 30 милијарди евра.

Према подацима из разних извора, углавном избјегличких удружења, у Хрватској је уништено или девастирано око 40.000 кућа Срба, и то у такозваном сектору "Југ" (Лика и Далмација) око 20.000 кућа и скоро исто толико домаћинских објеката.

Избјегличка удружења тврде да су српске куће уништаване и изван подручја ратних дејстава, али о томе нема прецизне евиденције.

Нема надокнаде штете

Хрватска избјегава надокнаду штете за уништену непокретну имовину Срба тако што изиграва законе.

Правник Миладин Шкрбић објашњава да судови у Хрватској то чине тако што избјегавају могућност да се као узрочник штете прикаже активност војске и полиције и сугеришу оштећенима да преиначе тужбе, те наведу како су им куће срушене у акту тероризма и насиља.

Послије тога, хрватски судови доносе одбијајућу пресуду, јер се за тако насталу штету примјењује Закон о одговорности за штету насталу усљед терористичких аката и јавних демонстрација из јула 2003. године, који прописује да се материјална штета настала због тероризма надокнађује у облику обнове, па се због неоснованости, тужбени захтјеви одбијају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.