Након двије деценије Сјеверна Македонија постала 30. Чланица НАТО-а

ГС
Након двије деценије Сјеверна Македонија постала 30. Чланица НАТО-а

БРИСЕЛ, СКОПЉЕ - Након што је Влада Сјеверне Македоније депоновала приступне инструменте у Стејт департменту Владе САД, крајем прошлог мјесеца формално је постала 30. чланица НАТО-а. Након овог корака, једино су Србија и БиХ земље које су остале изван ове војне алијансе на простору Балкана.

У НАТО-у су нам рекли да је овим кораком та земља постала дио НАТО породице која броји милијарду људи.

"Сјеверна Македонија сада може бити у сигурности да ће, без обзира с каквим се изазовима суочи, заједно с нама бити сигурнија и јача", речено нам је у тој организацији.

Та земља је први Годишњи национални програм у оквиру Акционог плана за чланство, који представља припрему за почетак преговора, поднијела још давне 1999. године, што може бити значајно за БиХ, која је у МАП примљена 2010. године, а којој је слање првог Годишњег програма одобрено крајем 2018. године. У БиХ и даље нема сагласности да ли је Програм реформи, који је недавно предат, АНП. Сјеверна Македонија је формалне преговоре почела 2018. године, односно готово двије деценије након уласка у МАП. Процес преговора је текао релативно брзо, с обзиром на то да је већина услова, од којих је најважнији рјешавање спора у вези с именом земље са сусједном Грчком, испуњена већ током редовних годишњих програма. Безбједносни и правни оквир испреговаран је током наредних годину дана, а протокол о приступању потписан је у фебруару прошле године. У наредних годину дана текао је процес ратификације у 29 земаља чланица, а одмах након тога Сјеверна Македонија послала је инструменте о приступању Влади САД, која је депонент Вашингтонског уговора о НАТО-у.

Илина Мангова, замјеница директора Међународног републиканског института у Скопљу, каже за "Независне" да је та америчка организација у фебруару спровела велико истраживање, које је показало да је 76 одсто Македонаца за чланство у НАТО-у.

Мангова је истакла да НАТО пружа Сјеверној Македонији безбједност и шаље поруку и својим грађанима и факторима изван земље да припада западној сфери демократских вриједности. Осим тога, како је нагласила, очекује се и позитиван економски ефекат, повећање бруто домаћег производа, утростручење директних страних инвестиција, смањење незапослености и боља регионална интегрисаност.

"Много је предности у НАТО чланству. Испуњен је дугорочни стратешки циљ земље да буде интегрисана у евроатлантску заједницу. Тиме се шаље сигнал политичке стабилности и пружа поузданост грађанима да се земља креће напријед и да је прихваћена од стране савезника", нагласила је она.

Ана Цветовска, уредница општег сервиса Медијске информативне агенције Сјеверне Македоније, указала је и на прву конкретну предност чланства тиме што је земља добила помоћ НАТО-а у вези с пандемијом вируса корона активирањем НАТО механизма цивилне заштите. У оквиру овог механизма помоћ су већ послале Норвешка, Турска, Мађарска, Словенија, САД и Холандија.

Као и Мангова, и Цветовска истиче да Македонци од чланства очекују безбједност кроз гаранцију територијалног интегритета и боље шансе за економски развој.

"Додала бих да се овим јача и геостратешка позиција Сјеверне Македоније. На посљедњем састанку Сјеверноатлантског савеза говорило се и о кампањи дезинформисања усљед кризе због вируса корона. Сјеверна Македонија добила је и информатичку подршку у борби против дезинформација и лажних вијести", нагласила је она.

Објављивање овог текста дијелом је финансирано грантом Министарства иностраних послова Сједињених Америчких Држава (Департмент оф Стате). Мишљења, налази и закључци који су овдје наведени припадају ауторима и не одражавају нужно мишљења, налазе и закључке Министарства иностраних послова Сједињених Америчких Држава.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана