Милатовић се оградио од одлука Владе Црне Горе о базену у Котору и спомен-плочи у Морињу

ПОДГОРИЦА - Црногорски предсједник Јаков Милатовић оградио се од двије одлуке Владе премијера Милојка Спајића, донесене на захтјев Хрватске, о промјени имена базена у Котору и накнадној легализацији спорне спомен-плоче у Морињу.

Из кабинета Милатовића саопштено је да име Петра Другог Петровића Његоша, као једног од најзначајнијих симбола црногорске духовности, државности и слободарске традиције, заслужује посебан пијетет и достојанствен однос.

- Име Петра Другог Петровића Његоша, једног од најзначајнијих симбола црногорске духовности, државности и слободарске традиције, не би смјело бити предмет спорова у вези са називима спортских објеката. Његошево име и дјело заслужују посебан пијетет и достојанствен однос. Уколико је промјена досадашњег назива базена у Котору била неопходна, сматрамо да би назив ’Градски базен Котор’ био природније и примјереније рјешење - наводи се у саопштењу.

Када је ријеч о спомен-плочи у Морињу, из кабинета предсједника оцијењено је да њено накнадно одобравање, уз задржавање постојећег текста, отвара питање односа Црне Горе према прошлости.

Подсјећају да су злочини почињени у Морињу судски утврђени и наглашавају да жртве и њихове породице заслужују поштовање и достојанствено сјећање.

- Управо зато сматрамо да је текст спомен-плоче морао бити пажљивије формулисан, са јасним фокусом на људе и поштовање њиховог достојанства, уз избјегавање формулација које су предмет политичких тумачења и које могу додатно продубљивати подјеле - наводи се у саопштењу.

Истичу да су Црној Гори потребни најбољи могући односи са Хрватском, отворен и искрен дијалог са свим сусједима, као и што бржи напредак на путу ка чланству у Европској унији.

- Међутим, добросусједска политика мора почивати на међусобном уважавању, поштовању достојанства обје државе и досљедној примјени принципа који важе једнако за све - поручују из кабинета Милатовића.

Наглашавају да европски пут Црне Горе подразумијева изградњу повјерења, али и спремност да се о осјетљивим питањима разговара одговорно, отворено и без селективног приступа.

- Добри односи са сусједима и напредак ка чланству у Европској унији треба да почивају на међусобном поштовању, искреном дијалогу и досљедном односу према прошлости и достојанству свих жртава - закључује се у саопштењу.

Хрватска је Црној Гори испоставила осам захтјева које треба испунити прије приступања Европској унији, а кључни се односи на надокнаду ратне штете у износу од 2,7 милијарди долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.