Црна Гора прихватила два од осам услова Хрватске, два кључна на чекању

ПОДГОРИЦА - Црногорска влада промијенила је име градског базена у Котору, названог по Зорану Џимију Гопчевићу, некадашњем чувару у логору Морињ и накнадно службено одобрила спомен-плочу хрватским заточеницима у Морињу.

Ове одлуке су директна посљедица притиска хрватског премијера Андреја Пленковића на Европском савјету у вези са европским путем Црне Горе.

Званична Подгорица је тако у једном дану направила конкретне помаке у рјешавању два од осам отворених питања на којима Хрватска годинама инсистира у приступном процесу, преноси „Вечерњи лист“.

Одлуке је влада Милојка Спајића донијела 19. октобра, без одржавања сједнице, на основу сагласности већине министара. Истог дана објављене су у Службеном листу Црне Горе и ступиле на снагу.

Базен у Котору, који је до сада носио име Зорана Џимија Гопчевића, сада се службено зове „Градски базен – Петар II Петровић Његош“.

Тиме је уклоњено име човјека који је током рата био чувар у логору Морињ, гдје су били заробљени и злостављани хрватски цивили и ратни заробљеници.

Хрватска је годинама упозоравала да је неприхватљиво да јавни спортски објекат носи име особе повезане са злостављањем заробљеника.

Истовремено је ријешен и правни статус спомен-плоче у Морињу, постављене 10. октобра 2022. године, коју су заједнички открили хрватски и црногорски министри.

Црногорска влада сада је накнадно одобрила плочу, и то у постојећем облику, са непромијењеним натписом и димензијама, уз изричиту одлуку да остане на садашњој локацији. Надлежно тијело за културу накнадно ће одредити ко ће бити задужен за њено одржавање.

Посебно је занимљиво образложење те одлуке. Влада је утврдила да постоји посебан јавни интерес за накнадно одобравање спомен-плоче, а тај интерес непосредно повезује са приступањем Црне Горе Европској унији.

Дакле, сама Подгорица у службеном акту наводи европски пут као разлог за рјешавање питања које је годинама оптерећивало односе са Хрватском.

Правни пут за обје одлуке отворен је прошле седмице, када је црногорска скупштина измијенила Закон о спорту и Закон о спомен-обиљежјима.

Првим је омогућена промјена назива спортских објеката, а другим накнадно одобравање већ постављених спомен-обиљежја за која није био спроведен прописани поступак. Влада је сада искористила обје могућности.

Ријеч је о два захтјева која је Хрватска навела и образложила у недавном документу о својој позицији, упућеном партнерима у ЕУ. Оба су везана за преговарачко поглавље 23, „Правосуђе и основна права“, односно за права жртава, помирење и одбацивање величања ратних злочина.

Загреб је посебно упозоравао на могућност уклањања спомен-плоче у Морињу, што би, према хрватском ставу, поништило смисао заједничког чина сјећања и помирења. Тиме питање Мориња још није затворено. Хрватска тражи и рјешење питања одштете за више од 300 својих држављана који су од октобра 1991. до августа 1992. године били заробљени у том логору.

Хрватска тражи и расвјетљавање судбине 14 несталих хрватских држављана, уз пуну сарадњу црногорских власти, размјену информација и приступ архивама.

Међу захтјевима су и процесуирање ратних злочина, укључујући одговорност по командној линији, као и рјешавање имовинских права хрватских породица у Црној Гори.

Преостала два захтјева односе се на поглавље 31, које Црна Гора, према наводима Радија Слободна Европа, не може да затвори од 2024. године због противљења Хрватске, након што је црногорски парламент усвојио резолуцију о Јасеновцу.

Загреб тражи повратак школског брода „Јадран“. Према наводима Хрватске, брод се налазио у Црној Гори на ремонту када је 1991. године избио рат, а припада Хрватској на основу Споразума о питањима сукцесије из 2001. године.

Други захтјев односи се на границу између двије државе. Хрватска тражи да Црна Гора потврди поштовање некадашње границе између република, у складу са принципом uti possidetis juris, као и да се потпише уговор о копненој граници на основу три постојеће карте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.