Милановић: Морамо се запитати какве користи имамо од чланства у ЕУ

ЗАГРЕБ - Предсједник Хрватске Зоран Милановић одржао је говор на свечаности поводом Дана Факултета политичких наука у Загребу. Поручио је да све треба преиспитивати јер се тако избјегавају физички сукоби.

Рекао је да је и прије годину дана на истом мјесту говорио о девијантним појавама у европској политици и положају Хрватске, те је поновио да о таквим темама на факултету треба разговарати.

Шта Хрватска има од чланства у ЕУ

Милановић сматра да треба поставити питање шта Хрватска има од чланства у Европској унији, посебно из перспективе националне безбједности.

„Не зато да бисмо расписали референдум о изласку јер то није ни реално ни паметно, из данашње перспективе чак је и лудо“, рекао је.

Додао је да у политици и државничким пословима свако ко свјесно ради противно националним интересима заслужује да буде смијењен са положаја.

Поређење привредног раста са Србијом

Предсједник је као један од кључних националних интереса навео привредни раст.

„Да ли је то безбједност? Свакако. Да ли је то привредни раст или раст друштвеног стандарда, који је у посљедњих десет година био 2,5 одсто годишње, са свим фондовима које смо имали, који су ванредни јер су резултат земљотреса, епидемија, иначе би то био мањи новац“, рекао је Милановић и упоредио Хрватску са Србијом.

„Сусједна Србија, која се отргла дванаестогодишњем ропству, како неки кажу, у том је периоду имала отприлике исти раст под Вучићем. Без европског новца у значајнијој мјери, с нешто кинеског и пуно мање руског“, казао је.

Појаснио је да су то параметри за оријентацију и доношење закључака, а не за жаљење.

Хрватска спољна политика и демократија

Милановић је коментарисао и спољну политику Европске уније. Сматра да се она деценијама не мијења нити ће се мијењати јер више не постоји већина потребна за договор.

Поновио је да је ЕУ била замишљена као заједница са заједничком спољном политиком, готово као држава, али да то није.

„Цијена тога је да хрватска спољна политика не постоји. Да ли је то наша одлука? Да ли нас задовољава да о низу питања ћутимо, да нас на међународним форумима широм свијета представљају бивши политичари који су на та мјеста дошли без изборног мандата? Дакле, што с демократијом нема баш никакве везе, нарочито с обзиром на овлашћења која имају“, изјавио је.

Као примјер је навео Федерику Могерини и Кетрин Ештон, високе представнице за спољну политику у вријеме док је био премијер, за које је рекао да су биле изабране компромисом.

„Тада се пазило шта се говори и оне су све вријеме имале руку на кочници, увијек су на Европском савјету долазиле да поднесу извјештај на самом крају, без повишених тонова, без наметања ситних агенди“, рекао је.

Постављањем питања избјегавају се физички сукоби

Предсједник је изразио жељу да академска заједница и медији почну да размишљају о стварним свјетским односима и дефиницији демократије.

У том контексту споменуо је ситуацију у Уставном суду.

„Да ли је ова наша демократија сукоб у Уставном суду, што је људски сукоб, али није добродошао? Да ли је то оно у Пољској, гдје су се потукли на улазу у Уставни суд, да ли је то дивљачки упад руље 6. јануара 2021. у амерички Конгрес? И може ли нам након тога ико из тих кругова причати о демократији?“, запитао се.

Свој говор закључио је поруком да се постављањем питања избјегавају стварни, физички сукоби.

„И најприземнија псовка боли мање од правог ударца. То грубо звучи, али тако је“, рекао је Милановић и позвао окупљене да развијају критички ум.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.