Мета говора мржње у Хрватској Срби, Роми и LGBTQ особе

Танјуг
Мета говора мржње у Хрватској Срби, Роми и LGBTQ особе

ЗАГРЕБ - Говор мржње и даље је присутан у хрватском јавном простору, поготово на интернету, а мета су најчешће LGBTQ особе, избjеглице, Срби и Роми, а и даље забрињава недостатак адекватног и свеобухватног одговора на присутност говора мржње, наводи се у извjештају о људским правима прошле године у Хрватској.

Истраживање је спровела Кућа људских права Загреб „Људска права у Хрватској: преглед стања за 2020. годину“, који даје увид у кршења, проблеме и изазове у подручју заштите и промицања људских права у Хрватској.

Као еклатантан пример апострофирају „забрињавајућу одлуку Високог прекршајног суда из јуну 2020. године, према којој се извикивање усташког поздрава ''За дом спремни'' приликом извођења песме ''Бојна Чавоглаве'' Марка Перковића Томпсона, не може подвести под законски опис прекршаја из Закона о прекршајима против јавног реда и мира.

- Околност да је спорни поздрав део ауторске песме не мијења чињеницу да је реч о усташком поздраву који симболизује злочиначку наци-фашистичку идеологију и противан је Уставу..., који забрањује свако позивање или подстицање на националну, расну или вјерску мржњу, или било који облик несношљивости - наводи се, између осталог, у извјештају о поменутом истраживању.

Припадници ромске националне мањине и даље се, наводи се, суочавају са бројним препрекама у остваривању својих права, посебно у запошљавању, приступу услугама и праву на адекватан животни стандард, а наставља да забрињава и још увијек присутна сегрегација Рома у образовном систему.

-Многи Срби повратници живе у неразвијеним руралним крајевима, саобраћајно изолованим и у лошим животним условима и још увијек нису у могућности да остваре своја имовинска права, а њихова је имовина и даље изложена узурпацији и девастацији – наведено је у извјештају.

Указује се да дјеца и млади не уче довољно о људским правима, једнакости и солидарности, с обзиром на то да се грађанско образовање спроводи као једна од шест међупредметних тема у основним и средњим школама.

-Таквим спровођењем грађанског образовања се не обезбјеђује довољно времена у наставном програму за квалитетан развој грађанске компетенције ученика - упозоравају из Куће људских права, пренио је загребачки „Јутарњи лист“.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана