“Медачки џеп” поново пред тужилаштвом

Загреб - Оптужно вијеће Жупанијског суда у Загребу вратило је јуче тужилаштву оптужницу против ратног команданта чете Девете гардијске бригаде Јосипа Крмпотића, којом се терети за ратни злочин против цивила и заробљеника у акцији “Медачки џеп” 1993. године, пренијеле су агенције.

Оптужница из августа ове године враћена је ради “бољег разјашњења ствари”. Крмпотић је јуче, послије ове одлуке, требало да буде пуштен из истражног затвора у којем се налази од марта ове године када је ухапшен заједно са још четворицом бивших војника, од којих су тројица послије саслушања у тужилаштву пуштена на слободу.

Оптужно вијеће је јуче потврдило оптужницу против бившег војника Велибора Шолаје, који је оптужен да је пиштољем убио старију жену коју је затекао у подруму куће у личком мјесту Читлук.

Тужилаштво терети Крмпотића да је у Медачком џепу подређенима наредио паљење кућа у којима су живјели Срби, као и да је својим подређенима наредио стријељање четворице Срба.

Крмпотића је због злочина у Медачком џепу истраживало и хашко тужилаштво, а он и Шолаја су били свједоци на суђењу бившем генералу Мирку Норцу и Тихомиру Орешковићу за ратне злочине у Госпићу 1991. и 1992. године.

Норац је за ратне злочине у Госпићу осуђен на 12 година затвора, а за злочине у Медачком џепу на шест година затвора, па су му те казне обједињене на 15 година затвора. Он је крајем новембра прошле године пуштен на условну слободу пошто је одслужио двије трећине казне.

Суоптужени у “случају Медачки џеп” генерал Рахим Aдеми ослобођен је оптужби за злочине, јер је утврђено да је на терену био још један командант, адмирал Даворин Домазет Лошо који је био изасланик начелника Главног штаба Јанка Бобетка.

“Случај Медачки џеп” је први поступак који је Хашки трибунал препустио хрватском правосуђу.

Страдали

На подручју Медачког џепа, односно више села код Госпића, од 9. до 17. септембра 1993. године у борбама и ликвидацијама убијено је стотинак Срба. Већина су били војници, али је на бруталан начин побијено и више од 30 цивила, чија сва имена нису ушла у оптужницу, као и шест ратних заробљеника. У селима је уништено и неколико стотина кућа и других објеката, тако да у њима од предратних 600 сада живи мање од десет људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.