Линта: Војнићева се прави да не зна да је хрватски службени језик у Војводини

Срна
Линта: Војнићева се прави да не зна да је хрватски службени језик у Војводини

БЕОГРАД - Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да се предсједник Хрватског националног вијећа у Србији Јасна Војнић прави да не зна да је хрватски језик један од шест службених језика на подручју минимума

Линта је позвао Војнићеву да јавно затражи од хрватског премијера Андреја Пленковића да Хрватска почне да поштује сопствене законе и уведе српски језик у званичну употребу у Вуковару гдје је учешће Срба изнад законског минимума који у тој землји износи чак 33,3 одсто.

Он је у писаној изјави позвао Војнићеву да јавно затражи од Пленковића да Хрватска коначно почне да поштује законске обавезе према преосталим Србима, односно да се српски језик и ћирилица почну употреблјавати у пракси.

Линта подсјећа да се у Хрватској у 23 локалне самоуправе у којима Срби чине више од трећине становништва, а у некима и више од 90 одсто, не поштује нјихово законско право на службену употребу српског језика и писма.

Ријеч је о општинама Двор, Донји Кукурузари, Крнјак, Војнић, Вргинмост, Грачац, Донји Лапац, Плашки, Удбина, Врховине, Бискупија, Ервеник, Цивлјане, Кистанје, Борово, Ердут, Јагоднјак, Маркушица, Негославци, Шодоловци - Вуковар и Врбовско.

У већини од наведене 23 локалне самоуправе нису постављене двојезичне табле на државним и јавним институцијама и ни у једној од њих нису постављени двојезични називи насеља, општина и градова, додаје се у саопштењу.

Линта истиче да, с друге стране, у Србији хрватски језик има статус службеног језика у Суботици иако је учешће Хрвата 10 одсто у укупном броју становништв, односно испод законског минимума за локалне самоуправе.

Он каже да се противи захтјеву Војнићеве за увођење хрватског језика у службену употребу у Сомбору, гдје је, према посљедњем попису становништва, учешће Хрвата 8,33 одсто и општинама Апатин 10,42 одсто и Бач 8,39 одсто, односно испод законског минимума.

Линта објашњава да Закон о службеној употреби језика и писма предвиђа да локалне самоуправе уводе у званичну употребу језик и писмо националне мањине уколико национална мањина има најмање 15 одсто становништва.

Он напомиње да је хрватски службени језик у 11 насеља у којима хрватска мањина има више од 15 одсто становништва, међу којима су и дијелови града Сомбора и општина Апатин, Бач, Инђија, Сремска Митровица и Шид.

Према Статуту АП Војводине из 2009. године, хрватски језик један је од шест службених језика у Војводини, поред српског, мађарског, словачког, румунског и русинског језика.

Линта истиче да је познато да у Војводини живи свега 47.000 Хрвата или 2,43 одсто, што је примјер позитивне дискриминације према овој националној мањини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана