Код Рогознице уловљена велика бијела ајкула: Свјетски тим нема дилему

СПЛИТ - Стручњаци Хрватског института за океанографију и рибарство су на свом "Фејсбук" профилу подијелили научни рад објављен данас у међународном часопису "Journal of Marine Science and Engineering", на којем је сарађивало више од 20 научника из цијелог свијета, од САД, Аустрије, Грчке, Новог Зеланда и Јапана, до Сплита и Котора.

Тиме би требало да буде окончана полемика која се развила међу научницима око тога да ли је ајкула уловљена код Рогознице у септембру 2023. године заиста била млади примјерак велике бијеле ајкуле.

Ајкулу продали ресторану

Идентификацију ајкуле отежала је чињеница да су је рибари само фотографисали, а затим продали ресторану. Тај поступак је тада оштро критиковао морски биолог Петер Кружић, који је између осталог истакао да је ријеч о заштићеној врсти, нагласивши да је уловљене примјерке велике бијеле ајкуле неопходно достављати Институту за океанографију и рибарство.

Проф. др сц. Ален Солдо са Универзитетског одсјека за студије мора у Сплиту, који је и копредседавајући IUCN Shark Specialist Group за Медитеран, раније је објавио рад у којем је тврдио да ипак није ријеч о младунчету велике беле ајкуле. Међутим, ново истраживање оспорава његове закључке. Из Института за океанографију су сада објавили линк на нови рад који доводи у питање Солдине тезе и потврђује њихову првобитну идентификацију, уз напомену: „Критички и аргументовани коментари важан су део научног дискурса, јер научна сазнања морају бити отворена стручној провери и расправи. Зато смо, заједно са међународним тимом стручњака за велике бијеле ајкуле и сродне врсте са готово свих континената, детаљно анализирали доступне податке како бисмо провјерили аргументе из коментара и боље објаснили идентификацију.“

Ајкула је била дуга око 120 до 130 центиметара, а научници у новом раду наводе да су поново анализирали примјерак користећи сва видљива спољашња и зубна обиљежја и показали да одговара великој бијелој ајкули.

Дилема око зуба и развој младих јединки

Највећи део Солдове аргументације да није ријеч о великој бијелој ајкули односио се на облик зуба, посебно на одсуство такозваних бочних зубних врхова, што се често користи у разликовању врста из породице ламнида. Међутим, аутори нове студије истичу да су управо та обиљежја изузетно промјенљива током развоја младих јединки.

- Ослањање на једно обиљежје које показује велику варијабилност може довести до погрешних идентификација - упозоравају аутори рада.

Додају и да су код младих великих бијелих ајкула зуби познати по значајним промјенама током раста, те да се израженост појединих структура може разликовати чак и између сусједних зуба исте јединке.

Због тога сматрају да зубне карактеристике саме по себи не могу да пониште остале доказе. Посебну пажњу посветили су и спољашњим обиљежјима видљивим на фотографијама.

Анализа показује да образац пигментације грудних пераја одговара великој бијелој ајкули, а не атлантској ајкули (Lamna nasus), како је тврдио Солдо. Такође се истиче да на леђној пераји недостаје бијели врх карактеристичан за атлантску ајкулу, као и да облик саме пераје више одговара великој бијелој ајкули.

- Преостала спољашња обиљежја заједно подржавају идентификацију примерка као Carcharodon carcharias - закључују аутори.

Једна од најугроженијих врста

Велика бијела ајкула сматра се једном од најугроженијих морских врста у Средоземљу, а потврђени налази су изузетно ретки. Због тога сваки поуздан налаз младунчета може пружити драгоцјене информације о могућим подручјима размножавања и одрастања ове врсте.

Аутори упозоравају да неоправдано одбацивање таквих налаза може имати посљедице по разумијевање стања популације.

- Одбацивање добро документованих налаза без ригорозне и интегрисане анализе може угрозити процене важне за заштиту природе - наводи се у раду.

Занимљиво је да се ова полемика води управо око података прикупљених ван класичних научних истраживања. Фотографије и информације о улову прикупили су рибари и локални посматрачи, што спада у област такозване грађанске науке.

Аутори признају да такви подаци захтијевају пажљиву проверу, али истичу да су управо захваљујући рибарима, рониоцима и грађанима посљедњих година прикупљени бројни вриједни подаци о ријетким врстама ајкула у Средоземљу.

Према њиховом мишљењу, проблем није у грађанској науци, већ у начину тумачења прикупљених података.

Након детаљне анализе, аутори остају при првобитном ставу.

- Када се сва видљива обиљежја посматрају заједно и тумаче у оквиру познатих граница њихове варијабилности, примерак доследно припада морфолошком распону врсте Carcharodon carcharias и не одговара дијагностичким обележјима врсте Lamna nasus – навели су.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.