Спорни списак потреса Келн: Стотине људи са Балкана чекале депортацију

КЕЛН - Десетак убистава и наношења тјелесних повреда, силовања, стотине или хиљаде кривичних дјела повезаних са дрогом, преваре, провале, пљачке, џепарења... Укупно око 12.000 истрага водило се или се води против око 2.100 странаца из Ирака и балканских земаља којима је већ издато рјешење да треба да напусте Њемачку или буду депортовани.

То је објавио лист „Kölner Stadt-Anzeiger“, позивајући се на податке Завода за борбу против криминала у покрајини Сјеверна Рајна-Вестфалија. Подаци се односе на 6.800 странаца који би требало да напусте Њемачку, а потичу из регистра само два центра за странце у Уни и Косфелду. Из података није познато колико је истрага прерасло у кривичне поступке, нити колико је људи на крају осуђено.

Листа за западни Балкан

Лист се посебно бави истрагама против људи који живе на подручју метрополе Келна и наводи да поједини припадници „кланова“ имају и по 150 кривичних пријава.

„У то се убрајају и ситнији прекршаји, попут вожње без карте или нарушавања јавног реда и мира“, наводи се.

Посебну пажњу привукле су сумње да је Служба за странце у Келну намјерно одуговлачила или чак спречавала депортације појединих починилаца кривичних дјела.

Наиме, Централна служба у Косфелду, задужена за одбијене тражиоце азила са западног Балкана, послала је у новембру 2024. године Служби за странце у Келну списак са 471 именом странаца који би требало да напусте Њемачку. Сви су поријеклом из Србије, Сјеверне Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније и са Косова.

Косфелд је понудио помоћ у издавању привремених путних исправа онима који немају пасоше, како би могли бити депортовани. Из Келна је стигао одговор само од одјељења надлежног за 218 странаца који имају могућност да остану у Њемачкој. Наведено је да помоћ око путних исправа није неопходна.

Деманти из Келна

Напротив, поручено је да се разматра како тим људима омогућити трајни останак у Њемачкој. У међувремену је 40 особа са тог списка, без јавног објашњења, уклоњено са листе оних којима се отвара могућност останка.

Када је келнски лист овог августа објавио постојање списка, случај је изазвао снажне политичке реакције у Келну. Критичари су градској управи замјерили да свјесно спречава депортације и игнорише важеће прописе.

Посланик владајућих демохришћана канцелара Фридриха Мерца Детлеф Зајф приговорио је надлежнима у Келну због, како је навео, „еклатантног непоштовања савезних смјерница“.

Њемачки таблоид „Bild“ објавио је 1. септембра да је Келн, умјесто да депортује те људе, наводно желио да их „интегрише“, оцјењујући то као „невјероватан скандал институција“.

Многи људи са списка имају или су имали такозвани „Duldung“, односно толерисани статус. То значи да им није признат статус избјеглице или азиланта, већ се њихов боравак у Њемачкој привремено толерише из различитих разлога, попут здравствених проблема или недостатка докумената.

Земља мора прихватити повратак

Организације које се залажу за останак ових људи упозоравају да се на списку налази велики број истрага због ситнијих кривичних дјела, а не најтежих кривичних дјела која би, према закону, могла водити депортацији.

Прва провјера Службе за странце у Келну показала је да нико у том граду није паушално одбацио депортације као могућност, нити их је спречавао. Ипак, како пише „taz“, и даље није јасно зашто нико из Келна није централизовано и свеобухватно одговорио на упит из Косфелда.

Такође није јасно у колико случајева је депортација уопште покушана. Да би била успјешна, мора се поклопити више околности – земља поријекла мора прихватити повратак, а полиција мора пронаћи особу у тренутку када је планиран депортациони лет.

„Kölner Stadt-Anzeiger“ наводи и да су у претходне двије године, од слања списка, чак 152 особе са њега поново биле предмет истрага због сумње да су починиле кривична дјела.

Поједини медији наводе да се готово искључиво ради о Ромима из Србије и сусједних земаља. Конзервативни лист „Welt“ тврди да је Келн спријечио депортацију „Рома који су починили кривична дјела и обавезни су да напусте земљу“.

Оптужбе за стигматизацију Рома

Руждија Сејдовић из организације „Rom e.V.“, која се у Келну залаже за останак миграната, претпоставља да је велики дио људи са овог списка ромског поријекла. Он је упозорио да овакво извјештавање прате са забринутошћу, јер се на тај начин паушално оптужују сви Роми.

Случајем се овог понедјељка поново бави Градско вијеће Келна, док правници градске управе анализирају цијели списак. Узбуна је подигнута и у покрајинској влади у Диселдорфу, гдје власт чине демохришћани и Зелени.

Гледано дугорочно, случај је политички осјетљив у вријеме јачања десничарске Алтернативе за Њемачку (AfD), чије су главне теме управо „илегални мигранти“ и наводна неспремност власти да их депортује.

Са подручја Келна прошле године депортовано је 245 особа, а ове године до сада 115. Више од половине њих води се као починиоци кривичних дјела. Око трећине тих људи враћено је у земље западног Балкана, али није познато колико се њих поклапа са спорним списком који ових дана изазива бурне реакције у јавности, пише Индекс.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.