Ко је био митрополит Амфилохије: До посљедњег даха борио се за Српску цркву и српски народ

ГС
Ко је био митрополит Амфилохије: До посљедњег даха борио се за Српску цркву и српски народ

БЕОГРАД - Архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије (83), остаће упамћен као човјек који је позвао и стао на чело масовних вишемјесечних литија у Црној Гори, организованих против спорног Закона о слободи вероисповијести, а које су одредиле и резултат августовских парламентарних избора у овој држави и пад ДПС-а Мила Ђукановића након три деценије на власти.

Митрополит Амфилохије био је у хијерархији СПЦ други човјек послије патријарха Иринеја, а својим порукама и појавом деценијама никога није остављао равнодушним, преноси Танјуг.

До посљедњег дана се борио за Митрополију и за Српску цркву у Црној Гори, за Косово и Метохију у саставу Србије, за очување српског идентитета и достојанство Срба и Црногороца православаца у Црној Гори.

Противио се, јавно, и самосталности Црне Горе и приступању те земље НАТО пакту, док је признање једнострано проглашене косовске независности од Подгорице назвао издајом.

Рођен је на Божић, 7. јануара 1938. године у засеоку Бара Радовића у близини Манастира Морача, у Доњој Морачи код Колашина као Ристо Радовић.

- Признајем да нисам способан да употријебим благу ријеч, некад из мене избије Динарац и човјек, али знам која је мјера људског понашања - рекао је једном приликом митрополит Амфилохије.

Потомак је војводе Мине Радовића који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Амфилохије је често говорио - васпитаван сам уз гусле и приповедања о чојству и јунаштву, преноси РТС.

Дипломирао је на Богословском факултету у Београду, а пет година касније се замонашио и узео име Амфилохије.

Постдипломске студије је похађао у Берну и Риму, а докторску дисертацију је одбранио у Атини.

Професор на Богословском факултету у Београду постао је седамдесетих година, а у два наврата ће бити и декан.

Епископ Банатски постаје 1985. и у Банату ће бити до 1990. када се враћа у Црну Гору. Од 1991. године је митрополит црногорско-приморско-скендеријско-брдски-зетски и егзарх пећког трона.

Његови сљедбеници говорили су да је за посљедњих 30 година, колико је  митрополит, у Црној Гори обновљено или саграђено више православних храмова него у вријеме Немањића.

Противници су га критиковали да се превише бавио политиком. А он је у једном интервјуу за РТС одговорио - ако је брига о бићу народа и о његовом достојанству политика, онда се јесам бавио политиком.

Био је замјеник патријарха Павла од 2007. до његове смрти 2009. и након тога до избора патријарха Иринеја 2010. Тих година питали су га да ли себе види као као новог патријарха, а он је одговорио - "неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати".

Био је свједок важних историјских догађаја. Био је на Цетињу 1989. приликом повратка посмртних остатака краља Николе. Говорио је на сахранама Данила Киша, Зорана Ђинђића, Момира Булатовића.

Благоје Јововић њему се исповиједио у манастиру Острог 1999. и први пут рекао да је он убио Анте Павелића.

Говорио је да неће умријети, а да на врх Ловћена не врати Његошеву капелу, која је срушена 1974. године, и на чијем мјесту је направљен маузолеј, рад Ивана Мештровића.

Када је лидер ДПС-а и предсједник Црне Горе Мило Ђукановић најавио да ће радити на обнови аутокефалне црногорске цркве, Амфилохије је поручио да је то први пут у историји да атеиста хоће да прави цркву.

Вјероватно је један од најзаслужнијих што је након три деценије Ђукановићев ДПС постао опозиција у Црној Гори.

Важио је за једног од најобразованијих владика у Српској православној цркви, а написао је и превео више од 20 књига.

Говорио је руски, грчки, италијански, немачки и француски језик, а у научном раду користио се старогрчким, латинским и црквенословенским.

Имао је добре и интензивне контакте са актуелним папом Фрањом, а на Цетињу је угостио патријарха московског и цијеле Русије Кирила и свог друга и пријатеља са студија патрјарха васељенског.

Смрт митрополита Амфилохија један је од највећих тектонских поремећаја у новијој историји Црне Горе, пише РТС.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана