ИНТЕРВЈУ/Марио Црнковић: Вријеме је за провјеру "високих стандарда"

Волио бих да можемо вјеровати да ће Хрватска уважити аргументе БиХ, али потези не дају скоро никакав основ. Годинама добијамо увјеравања о "највишим стандардима", а у исто вријеме се локација припрема, објекти уклањају и пројекат гура напријед. То није начин на који се гради повјерење са сусједном државом чији грађани сносе ризик, а немају никакву корист од тог пројекта.

Каже то за "Глас Српске" Марио Црнковић, први човјек "Грин тима" из Новог Града и члан Експертског тима БиХ за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори. Министарство спољне трговине и економских односа БиХ и удружења "Грин тим" Нови Град и Архус центар Сарајево упутили су Секретаријату Бернске конвенције при Савјету Европе пријаву против Хрватске због активности на успостављању Центра за збрињавање радиоактивног отпада на Трговској гори на самој граници са БиХ.

-  Указали смо да објекат за збрињавање радиоактивног и другог опасног отпада на Черкезовцу, због локације уз границу и у сливу Уне, не може бити само унутрашње питање Хрватске. Ризици не познају државне границе, посебно кад говоримо о подземним водама, водотоцима и екосистемима. Једнако је важно подсјетити како је ова локација изабрана. Не можете прво донијети политичку одлуку да ће отпад завршити на Трговској гори, а затим годинама израђивати документе који треба да потврде да је та локација наводно најбоља. То није непристрасно испитивање свих могућности, него покушај да се одлуци из 1999. обезбиједи стручно оправдање – упозорио је Црнковић.

ГЛАС: Од Секретаријата Бернске конвенције је затражено да пријаву региструје, испита и предузме кораке. Који су то кораци?

ЦРНКОВИЋ: Регистрацијом је завршен почетни корак, али тиме поступак тек почиње. Секретаријат разматра наводе и документацију, а од Хрватске се тражи званично изјашњење о чињеницама и могућим повредама обавеза из Конвенције. По потреби се додатна појашњења и докази могу тражити и од Хрватске и подносилаца пријаве. Након тога предмет разматра Биро те Конвенције. Он може препоручити мјере, задржати случај под надзором, подићи у категорију "могућег предмета" те ако оцијени да постоје озбиљни елементи повреде Конвенције, упутити га Сталном комитету који може отворити предмет и пратити поступање Хрватске све док разлози због којих је пријава поднесена не буду отклоњени. Постоји и могућност ангажовања независних стручњака, теренске процјене уз сагласност државе, стручних извјештаја и препорука са конкретним захтјевима према Хрватској. Дакле, није ријеч о једном мишљењу или састанку, него о поступку који може укључивати више нивоа провјере и међународни надзор. Најважније је да Хрватска мора понудити чињенице и доказе пред међународним тијелом.

ГЛАС: Колико могу да потрају те провјере?

ЦРНКОВИЋ: Не постоји јединствен рок у којем поступак мора бити окончан, јер одлуку о поступању не доноси само Секретаријат. Предмет пролази кроз више фаза и може бити разматран пред Бироом и Сталним комитетом. Кад се пријава достави држави против које је поднесена у правилу им се оставља најмање три мјесеца за одговор. Ако су потребна додатна појашњења или документација, пријава може остати у категорији новог предмета до годину. Ако предмет буде подигнут на виши ниво или формално отворен, поступак може трајати дуже, јер слиједе додатна изјашњења, могућа стручна процјена и праћење поступања Хрватске. Зато не треба лицитирати датумима нити ишчекивати брзу одлуку. Међународни поступци захтијевају вријеме, али то вријеме мора бити искориштено за прикупљање доказа и јачање предмета, а не за чекање скрштених руку. Важно је подржати заводе и академску заједницу, који могу допринијети јачању аргументације. Имамо стрпљења за озбиљну провјеру, али нећемо имати разумијевања за одуговлачење којим би се Хрватској омогућило да на терену створи неповратно стање.

ГЛАС: Да ли су њихова мишљења обавезујућа или не за земљу против које је поднесена пријава, у овом случају Хрватске?

ЦРНКОВИЋ: Препоруке тијела Бернске конвенције нису пресуде и саме по себи нису непосредно извршиве. То треба рећи јасно, без стварања лажних очекивања. Међутим, било би погрешно представљати их као необавезно мишљење које Хрватска може одложити у ладицу. Бернска конвенција је међународни уговор који је Хрватска прихватила и чије одредбе је дужна поштовати. Ако надлежна тијела утврде проблем и препоруче конкретне мјере, поступање Хрватске остаје под међународним надзором. Игнорисање налаза носи политичке, дипломатске и репутацијске посљедице, посебно за чланицу ЕУ која се позива на високе стандарде заштите природе и владавине права.

ГЛАС: Шта ће се дешавати након објаве Студије утицаја?

ЦРНКОВИЋ: Случај Госпића показује колико могу бити опасне тврдње да систем држи све под контролом. Криминална мрежа у Хрватској је успјела да незаконито одложи хиљаде тона опасног отпада, а анализе су накнадно утврдиле ПФАС једињења у подземним водама. Послије тог случаја нико нема право тражити од грађана уз Уну да након вишедеценијског политички трасираног процеса говори: "Вјерујте нам, РАО и други опасни отпади ће ту бити безбједни." Студија ће имати више од 1.000 страница, имаћемо шта анализирати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.