Индекс: Зашто Колинда упорно лаже о прошлости?

index.hr
Индекс: Зашто Колинда упорно лаже о прошлости?

Хрватски портал “Индекс” у недјељу објавио је текст “Од јогурта до попевке: Зашто Колинда упорно лаже о прошлости?”

У њему је наведено да Колинда Грабар-Китаровић првог дана ове школске године поручила је средњошколцима да не уписују историју јер “можда не буду могли да нађу посао”. Но, то није први пут да предсједница исказује презир према овој хуманистичкој науци која најприје почива на историјским чињеницама.

Било да је ријеч о поздраву “За дом спремни”, називању усташких пребјега у Јужну Америку домољубима, гурању тадашње Југославије у земље иза гвоздене завјесе, дјетињству без више врста јогурта - предсједничин однос према прошлости своди се на бесрамно манипулисање утврђеним историјским чињеницама. И то углавном у сврху стварања патничког наратива о хрватском друштву у вријеме Југославије, пише Индекс.

Према предсједници 1999. године није смјела да се спомиње Хрватска

Посљедњи случај манипулације чињеницама предсједница је демонстрирала у суботу током посјета 54. Фестивалу кајкавских попевки у Крапини. Наиме, предсједница је зажељела пјесму “Дошел бум дома сел си бум под брајде”, за коју је утврдила да су је “пјевали с војницима у Авганистану, јер је то једна од пјесама које су настале у оним временима када се није смијела спомињати Хрватска, Хрватско загорје, домовина, бреги, зипка у којој домовина спи, све оно што је изражавало домољубље”. Но пјесма “Под Брајде” аутора Рајка Суходолчана, према подацима које наводи ЗАМП, настала је 1999. године.

И можда је у овом случају ријеч о незгодном гафу предсједнице, која се мало превише занијела у тренутку у којем је још једном хтјела да подсјети присутне о патњама хрватског народа. Али неки други случајеви, пише Индекс, показују како предсједница пред неком другом публиком која нема разлога да невјерује јој неће се либити безочно лагати.

“Ко контролише прошлост, контролиђе будућност”

Јер да се којим случајем умјесто пред средњошколцима на први дан школе нашла пред полазницима неке школе за политичке лидере, вјероватно би им препоручила да читају 1984. Џорџа Орвела, али не као друштвену дистопију, већ приручник за политичко дјеловање. Познати цитат из овог књижевног дјела који гласи “Ко контролише прошлост, контролише будућност” сажима предсједничин однос према историји у друштву претерано опсједнутом прошлошћу.

Предсједничине изјаве о историјским темама често су нетачне и штетне

“Не разумијем се у економију, демографију па ми је тешко процијењивати предсједничине ставове о различитим темама, али могу да потврдим да бројне изјаве предсједнице које се тичу историјских тема су у најмању руку нетачне, а понекад ми се чини и да су врло тенденциозне и штетне. Јер једно је не знати, друго је правити се да не знаш, а треће је ако знаш тачно о чему се ради, а говориш криво”, рекао је за Индекс историчар Хрвоје Класић. Напоменуо је и како се такво манипулисање чињеницама најбоље види на примјеру усташког поздрава “За дом спремни” о којем је Грабар-Китаровић неколико пута мијењала мишљења, истрајући на томе да је ријеч о старом хрватском поздраву.

Предсједница има великих проблема с историјом

“Предсједница упорно говори о томе да постоје дилеме о томе је ли 'За дом спремни' стари хрватски поздрав или усташки поздрав, иако сам је ја већ сто пута јавно прозвао да нам покаже бар један документ настао прије усташког покрета у којем се спомињу те три ријечи заједно. С обзиром на то да она никад такво нешто није видјела нити показала, не разумијем откуда дилема. Тако је и у низу других случајева. Мислим да предсједница има великих проблема са ситоријом”, рекао је Класић додавши како предсједница није историчарка и то не треба да зна, али онда би требало да има савјетнике који би могли да је упуте.

Ако има савјетника, онда би под хитно требало преиспитати диплому те особе

“Чуди ме да у друштву које је опсједнуто прошлошћу она нема савјетника за теме из историје. А ако има савјетника, онда би под хитно требало преиспитати диплому те особе”, рекао је Класић који је додао као Грабар-Китаровић често изражава различите ставове овисно о томе пред којом публиком говори.

“Када је питање о прошлости, предсједница показује и манипулацију и непостојање става. Јер има способност да око исте теме изговара потпуно различите ствари, у зависности од тога ко је слуша. Тако је у стању да хвали антифашистички покрет у Пољској, али да нема недне реијчи похвале када о истом говори за Хрватски тједник. Она је у стању указивати на холокауст у израелском музеју Џад Васхему, али у хрватској јавности каже да је проблем Анте Павелића што је разочарао многе Хрвате, не споменувши недном ријечју холокауст над ЈЕврејима или геноцид над Србима и Ромима”, рекао је Класић.

Предсједница Грабар-Китаровић тако је 2017. године три пута док је била у иностранству - Аустралији, Румуњској и Пољској, изјавила како је Југославија била иза гвоздене завјесе премда је Југославија о то вријеме припадала блоку земаља несврстаних.

Након '45. по предсједници у Јужну Америку су ишли борци за слободу

Годину дана касније у Аргентини изјавила је како су “након Другог свјетског рата многи Хрвати управо у Аргентини тражили и нашли простор слободе у којем су могли да свједоче своје домољубље и истичу оправдане захтјеве за слободом хрватског народа и домовине”.

“Сви добро знамо да су они који су након 1945. године отишли у Јужну Америку отишли зато што су подржавали или активно судјеловали у усташком покрету. Њих називати борцима за слободу је у крајњу руку проблематично”, рекао је Класић.

“Она или нема става или се понаша популистички па сматра да има право различитим публикама да се оглашава и обраћа на различити начин. Тиме се збуњује хрватска јавност. Ја сам историчар па знам да то што говори су глупости, али они који то нису, зашто не би вјеровали ауторитету предсједнице кад о нечему говори јавно”, рекао је Класић.

Предсједница и јогурти

Као што је неко млађи могао стварно да повјерује да, док је она живјела у Југославији, није било више врста јогурта што је изјавила прошле године у интервјуу за аустријски Клајне цајтунг.

“Хтјела сам да имам могућност у продавници да бирми између разних врста јогурта и да не морам властима говорити колико ће ми хљеба требати слиједеће недјеље”, рекла је Грабар-Китаровић и одмах постала предмет спрдње на друштвеним мрежама.

У истом интервјуу предсједница је рекла и слиједеће:

“Деценијама је нама Хрватима било забрањено да именујемо своје поријекло. Умјесто да кажемо: 'Ја сам Хрват', морали смо да кажемо: 'Ја сам из Хрватске.' Ако би неко исказао свој национални понос, пријетио му је затвор.”

Да је и то слагала, брзо су доказали корисници Твитера који су почели да објављују фотографије својих и докумената својих предака, из којих је било видљиво да су се без проблема изјашњавали као Хрвати.

Нема сумње да би Грабар-Китаровић одговарало да је у земљи што мање историчара

Стога нема сумње да би Грабар-Китаровић више одговарало да је у земљи што мање историчара, поготово оних који мисле својом главом, штите интегритет струке и нису склони државотворним манипулацијама у политичке сврхе.

“Та њена изјава је невјероватна из више разлога”, рекао је Класић о предсједничином савјету средњошколцима да не уписују историју и археологију те наставио:

“Друштву које је оптерећено с прошлошћу и које се не суочава на добар начин с прошлошћу не требају прописани наративи ни влада која ће оснивати тела за суочавање с прошлошћу. То је нешто што треба да учимо од најранијих дана до факултета”, објаснио је Класић те додао како би учење тема из историје требало развијати критичко мишљење и слушати различите приступе.

“Неки кажу да то није битно, но мене занима коликом се броју менаџера и бизнисмена који су деведесетих година упропастили предузећа, отпуштали раднике и покрали државу пријетило смрћу као што се прети мени и мојим колегама који говоре о периоду усташтва на начин који се десничарима не свиђа”, рекао је Класић.

“На бироу за запошљавање готово најмање има историчара и археолога

“И треће, најважније, потпуно је без везе да предсједница говори ученицима да уписују нешто да би могли наћи посао, без да је претходно провјерила да на бироу за запошљавање готово најмање има историчара и археолога. Чуди ме то од некога ко је ипак завршио факултет хуманистике”, закључио је Класић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана