Хрватска затворила посљедња четири поглавља

ЗAГРЕБ - Готово шест година дуг процес хрватских приступних преговора са ЕУ синоћ је и званично закључен, а током посљедњих часова мађарског предсједања Унијом праћено је колико је Хрватска испуњавала досадашње обавезе.

На Одбору сталних представника Савјета ЕУ усвојени су ставови за четири преостала поглавља која су на Међувладиној конференцији, на нивоу министара иностраних послова, синоћ била и службено затворена.

У заједничком ставу ЕУ пооштрен је језик око контроле Хрватске до чланства, а такође је, на захтјев Њемачке, Француске и Велике Британије, продужен период до којег ће Хрватска доћи до стоодстотног нивоа приступа средствима из структуралних и кохезијских фондова ЕУ.

То значи да ће послије ступања у чланство 1. јула 2013. Хрватска из фондова добити максимална средства, у неким областима 2015, а у некима 2016. године, дакле, нешто касније него што је Комисија предложила.

Међу државама чланицама најдуже се радило на постизању консензуса око мониторинга Хрватске до ступања у чланство. Постигнут је компромис и убачена могућност усвајања мјера у случају да Хрватска престане да испуњава обавезе. О мониторингу се говори у поглављу 35 "Остала питања".

- Савјет може донијети све потребне мјере ако се питања која изазивају забринутост појаве током процеса мониторинга. Мјере би биле на снази само док је то нужно и повукле би се чим се релевантно питање дјелотворно ријеши - наводи се у заједничком ставу ЕУ за затварање преговора с Хрватском, у поглављу 35, у којем су убачени и механизми мониторинга до ступања у чланство.

Посебна пажња била је посвећена правосуђу, раду полиције и контроли граница, као и тржишној економији. Европска комисија сваких шест мјесеци извјештаваће о резултатима мониторинга. Од Хрватске се тражи сарадња, а Комисија, у случају потребе, може да пошаље и такозвана "писма раног упозорења".

ЕУ очекује од Хрватске и наставак јачања ефикасности правосуђа, као и побољшања процесуирања случајева ратних злочина пред домаћим судовима, те наставак јачања заштите мањина.

Хрватска би требало да настави примјену стратегије реформе судства, као и јачање независности, одговорности, непристраности и професионализма у правосуђу.

Унија даље очекује наставак обезбјеђивања доказа о резултатима у борби против организованог криминала и корупције, као и јачања превентивних мјера у борби против корупције и сукоба интереса.

Повратак избјеглица

У документу за затварање поглавља 35 наводи се десет подручја из поглавља о правосуђу у којима се од Хрватске очекује даљи напредак, а ријеч је о потреби наставка рјешавања питања повратка избјеглица, као и јачања заштите људских права и пуне сарадње с Хагом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.