Хрватска уцјењује Србију и границом

БЕОГРАД, ЗАГРЕБ - Пуне двије деценије откако нису у истој држави Србија и Хрватска нису успјеле да се договоре о граници. И једни и други су увјерени да је право на њиховој страни.

Србија инсистира на постојећој, де факто граници средином тока Дунава, док се Хрватска позива на катастре из 1878. године и тражи 10.000 хектара, а према неким варијантама чак 17.800 хектара земље на српској обали.

 Загреб истовремено великодушно Србији нуди 3.000 хектара на десној обали Дунава.

Како би ојачали позицију у преговорима око узајамног повлачења тужби за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу, наводно је Загреб послао поруку Београду да је спреман на повлачење тужби, ако би Србија у пакету пристала на договор о граници, разумије се, под хрватским условима.

То званично није затражено, али се може наслутити из изјаве Весне Пусић, министарке спољних послова Хрватске, приликом недавне посјете Београду.

- Треба учинити све за постизање билатералних договора са Србијом и БиХ о границама - изјавила је Пусићева и додала да је једно од ријешење за међугранични спор и арбитража, како је то предложио хрватски предсједник Иво Јосиповић.

Она је тако коментарисала предијлог предсједника Иве Јосиповића за граничну арбитражу са Србијом и БиХ уколико се договор о границама не постигне "за неко краће вријеме".

- Арбитража је увијек могућа ако се не можеш или не знаш договорити - истакла је шефица хрватске дипломатије.

Србија свој став о разграничењу заснива на два аргумента и то да међународно право налаже да се пловне ријеке дијеле средином, а управо је тај аргумент Хрватска користила у натезању са Словенијом око Пиранског залива.

Други ослонац Србији је дефиниција границе Војводине из 1945. године кад се средина Дунава помиње као граница.

Треба имати у виду и да је Дунав помјерио корито неколико километара ка хрватској страни, а за потребе несметане пловидбе ископано је неколико канала који су додатно промјенили ток Дунава.

Ако би се хрватски приједлог уважио, Дунав би границом био пресјечен чак 19 пута.

 Наравно, хрватски захтјеви су максималистички и они, према незваничним информацијама, рачунају на то да Србија не би могла да остави општине Сомбор и Апатин без великог дијела земљишта, али и да би Београд пристао на уступање 1.500 хектара као компромис. Ријеч је о два ријечна острва, Шаренградске и Вуковарске аде.

Ранији преговори државних комисија из 2003. године пропали су, а процјена наших преговарача је била да је Хрватска циљано одуговлачила до уласка у ЕУ, рачунајући да ће тада имати пуно бољу преговарачку позицију, односно да у рукавицама уцијени Србију.

Чија је Шаренградска ада?

Копља Србије и Хрватске се највише ломе око Шаренградске аде, острва на тој ријеци, које се простире на око 900 хектара. Задире у Војводину, а Хрватска је сматра својом, између осталог и зато што је Шаренград хрватски.

Осим шуме и нешто дивљачи које још има, острвце изгледа као напуштено и нико више од њега не живи. Прије рата многи Шаренграђани тамо су водили коње и стоку на испашу, ишли у риболов. Ада је прокопана 1892. године за вријеме Аустроугарске.

Бадинтерове линије 

Послије распада СФРЈ, по препоруци Бадинтерове комисије републичке границе постале су државне. Међутим, због међусобно неутврђених међа на појединим подручјима, појавило се више граничних спорова. Иако Хрватска и БиХ имају потписани Споразум о граници, њега хрватски Сабор није ратификовао. Хрватска тражи да се поново отворе преговори око Малог и Велог Шкоља, два гребена код Неума, који су припали БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.