Хрватска отеже с кажњавањем ратних злочинаца

ЗAГРЕБ - Хрватски напредак у прогону починилаца ратних злочина у протеклој години је и даље био спор, упркос притисцима међународне заједнице, а дискриминацији су у Хрватској и даље били изложени припадници ромске мањине, хрватски Срби и хомосексуалци, наводи се у извјештају "Aмнести интернешнела" о стању људских права у 2010. години у свијету.

- Упркос притиску међународне заједнице, напредак у прогону злочина почињених током рата 1991-1995. и даље је спор. Многи злочини које су наводно починили припадници Хрватске војске и полицијских снага нису ријешени - наводи се у извјештају, у којем се додаје да је предсједник државе Иво Јосиповић уложио неке политичке напоре да се земља суочи са својом ратном прошлошћу.
- Власти и правосуђе нису предузели циљане акције ради рјешавања питања ратних злочина - наводи се у извјештају.

Капацитет хрватског правосуђа за прогон ратних злочинаца је недовољан и просјечно годишње се "доврши мање од 18 предмета. Даље се каже да "стотине случајева, посебно оних у којима су жртве хрватски Срби и оних у којима су наводни починиоци припадници Хрватске војске и полиције, остају неријешени".
Ратни злочини се још увијек суде на основу законодавства из 1993. које није усклађено с међународним стандардима. A резултат тога је некажњавање многих злочина који нису тим законодавством ни предвиђени.

Такође, у пракси се не спроводе закони усвојени 2003. с циљем лакшег прогона ратних злочина, а у великој мјери недостаје политичке воље за спровођење реформе правосуђа и бављење питањем некажњавања злочина.

Оцјењује се да је Врховни суд у случајевима "Главаш" и "Норац", супротно међународним стандардима, уважио неке олакшавајуће околности и ублажио пресуде, те се наводи да је то у случају Бранимира Главаша била припадност Хрватској војсци, а да и даље постоје "контроверзе око хрватске спремности на сарадњу са Канцеларијом хашког тужиоца".

За припаднике ромске мањине каже се да су изложени дискриминацији на подручју економских и социјалних права, укључујући образовање, запошљавање и становање, што слично важи и за Србе, нарочито око повратка избјеглица у Хрватску.
Извјештај покрива раздобље 2010. године.

Без права на одштету

"Aмнести" наводи да се настављају и притисци на свједоке у судницама, а да су мјере за њихову и заштиту жртава недовољне, осим у четири хрватска суда. Ратним жртвама, наводи се, није омогућено остваривање права на одштету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.