Хрватска бира нову власт: Никад мање разлике између ХДЗ-а и СДП-а, избори важни и за БиХ

Г.С.
Хрватска бира нову власт: Никад мање разлике између ХДЗ-а и СДП-а, избори важни и за БиХ

Никад неизвјеснији избори у Хрватској очекују нас овог викенда, дословно би стотине гласова могло одлучивати о томе да ли ће у формирање нове владе кренути ХДЗ или СДП. Резултат избора важан је због односа у цијелој регији, а посебно нашој земљи.

 

Угледни ПР експерт и аналитичар Крешимир Мацан за Klix.ba каже како су двије седмице кампање ипак промијениле односе на изборима у Хрватској. Према посљедњим истраживањима јавног мнијења, на десници изгледа расте ХДЗ и мало изненађујуће Мост, док Домовински покрет Мирослава Шкоре стагнира или пада.

“На љевици Рестарт коалиција предвођена СДП-ом губи мало дах пред налетом Можемо, још више лијево је опција коју је у орбиту избацио потрес у Загребу. Уз њих је у прагматична СТРИП коалиција предвођена Странком с именом и презименом у којој су либерали Фокус и Паметно. Сви они откидају нешто мандата Рестарту и његову релативну побједу у Хрватској чине тежом него раније. Иако ће они, подржати Рестарт у састављају владе, изгледно је да ће до 76 руку лакше доћи ХДЗ и Домовински покрет Мирослава Шкоре”, каже он.

ХДЗ би уз то могао бити релативни побједник избора у Хрватској, додаје. Што се пак 11. изборне јединице за дијаспору тиче, а у којој је највећи базен гласова из БиХ, изгледно је да ће 3. мандат подијелити ХДЗ (2 - Бушић) и Домовински покрет (1 - Гласновић), иако је Драган Човић обећао Андреју Пленковићу сва три.

Новинар Вечерњег листа Зоран Крешић за klix.ba каже како би предстојећи избори за Хрватски сабор могли пресудити двије ствари. Понајприје епидемиолошке мјере и очекивано мања излазност бирача те сучељавања двојице кандидата за будућег премијера ХДЗ-овог Андреја Пленковића и СДП-овог Давора Бернардића.

“Уколико се стање с епидемијом коронавируса задржи на прихватљивом нивоу те очекивано Пленковић и у завршном двобоју нокаутира недораслог Бернардића, онда ХДЗ може и прије времена отворити шампањац. У суштини, голема је разлика између ова два политичка такмаца. У том је смислу у завршници ХДЗ успио наметнути двобој свог неприкосновеног 'тешкаша' који је чак и изнимно талентираног Зорана Милановића успио избацити из ципела и побиједити смиреношћу, увјерљивошћу и јасним порукама. Свиме што Бернардић нема. Једино што евентуално може пореметити планове ХДЗ-у јесу њихове унутарње слабости, подјеле које су се показале на предсједничким изборима”, каже Крешић.


У дијаспори је можда ситуација најнејаснија, наставља он, што због тога да није било значајније кампање, а што опет одговара ХДЗ-у, али и због чињенице да се један Мостарац капиталац Нино Распудић укључио у изборе на листи Моста.

“Њихова листа и дијаспори је практично инфраструктура Хрватске републиканске странке која има одређени утјецај у Херцеговини, а која традиционално у 11. Изборној јединици доноси највећи број гласова на изборима”, закључио је Крешић.

Политички активиста и хисторичар из Сплита Драган Марковина  каже да иако бројни аналитичари тврде да ћемо добити никад неизвјесније изборе, права је истина да су сви избори у Хрватској након 2003. били изразито неизвјесни, осим два пута. Први пут кад је Санадер бранио мандат и други пут након што се повукао.

“Сваки други пут пуно је тога овисило о способности преговарања, у чему се ХДЗ сваки пут показао успјешнијим. Права специфичност ових избора лежи у три момента. Први је тај што постоји сасвим реална могућност коју чак и математички зброј мандата у предизборним анкетама најављује, за формирање радикално десне коалиције, ХДЗ-а и Домовинског покрета. Ова опција је врло изгледна, али ипак мислим да се неће догодити јер исход гласања то неће омогућити”, каже Марковина.

Други нови момент је постојећа, иако не претјерано вјероватна могућност, формирања велике коалиције ХДЗ-а и СДП-а, додаје он, са или без понављања избора. О њој се већ навелико пише, иако с опрезом, будући да би таква одлука могла докрајчити дуопол, посебно СДП и у коначници довести популистичку екстремистичку десницу на власт.

“Коначно, постоји и трећи нови момент, мени уједно и најзанимљивији, а то је претварање Хрватске у Шпанију. Односно улазак коалиције окупљене око платформе Можемо у Сабор, као хрватске верзије Подемоса и центристичке коалиције СТРИП-а и Паметног као овдашње верзије Киудадоса. Ако се то догоди, а сви су изгледи да хоће, то ће бити знак да двије водеће странке више, једнако као и у Шпанији, неће моћи паразитирати на идентитетским подјелама из грађанског рата. Што се пак тиче крајњег исхода, односно формирања будуће владе, он доиста јесте неизвјестан и одлучиват ће неколико граничних мандата, али ипак мислим да ће нова влада бити лијево-либерална”, закључио је Марковина.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана