Хрвати на прагу биједе
Загреб - У Хрватској, која је јуче обиљежила 28. дан независности, више од милион људи живи у “ризику од сиромаштва”, показују подаци Хрватског статистичког завода.
У породицама које тешко или врло тешко спајају крај с крајем живи 1,75 милиона људи, односно више од 40 одсто популације. Такође, у домаћинствима са “малим тешкоћама у преживљавању од плате до плате” живи 40 одсто Хрвата или 1,6 милиона.
Само 24.530 породица у Хрватској “врло лако” подмирује своје мјесечне обавезе. Зими се у својим домовима смрзава чак 314.760 људи, јер 7,7 одсто држављана Хрватске не може да плати гријање.
Сваки десети становник Хрватске не може сваки други дан да купи рибу, месо или вегетаријанску замјену. Мјесечни праг ризика од сиромаштва за једног члана домаћинства у Хрватској је 2.485 куна (335 евра), а за четворочлану породицу 5.218 куна (702 евра).
Сиромаштво најтеже погађа самце старије од 65 година, самохране родитеље и многочлане породице, те незапослене.
Истраживање је подијелило Хрватску на јадранску и континенталну и показало да се на Јадрану живи мало боље. Стопа ризика од сиромаштва за јадранску Хрватску износила је 18,4 одсто, док је за континенталну Хрватску износила 19,7 одсто, а показатељ особа у ризику од сиромаштва за те регионе је 24,6 одсто за Јадран и 24,9 одсто за континент.
Стопа ризика од сиромаштва према узрасту и полу највиша је била код особа животног доба од 65 или више година и износила је 28,1 одсто. У тој групи је и највећа разлика према полу, будући да су жене у већем ризику од сиромаштва са стопом од 31,3 процента у односу на мушкарце, гдје стопа износи 23,5 одсто.
Од сиромаштва су најсигурнији били они у добу од 25 до 54 године, чија је стопа ризика износила 14,3 одсто, а сличан проценат је за оба пола у тој старосној групи.
Незапослене особе су биле у највећем ризику од сиромаштва, чак 47,6 одсто, а стопа ризика најмања је била за запослене - 4,6 одсто.
Праг ризика од сиромаштва за једночлано домаћинство износио је 29.820 куна за годину (4.018 евра), а за домаћинство са двије одрасле особе и двоје дјеце млађе од 14 година 62.622 куне (8.437 евра).
Исељавање
Од уласка у ЕУ до данас из Хрватске се иселило око 250.000 Хрвата само у Њемачку, а то је 80 одсто новијих исељавања. Из Хрватске се иселило око седам одсто укупног становништва.
Демографи наводе да је у посљедње три године - сваке године - изгубљен град величине Осијека.
Минхен је данас пети највећи хрватски град, а у Њемачкој живи више Хрвата него у БиХ, у којој су конститутивни народ, наводе демографи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
