Хаг: Брионски транскрипти доказују хрватске намјере

Хаг - Хашки тужиоци истакли су данас пред Жалбеним вијећем Хашког трибунала да транскрипти са састанка политичког и војног врха на Брионима уочи операције “Олуја” доказују намјеру хрватског војно-политичког вођства да протјера српске цивиле, чак и ако жалбено вијеће закључи да није било противзаконитих артиљеријских напада у “Олуји”, преносе агенције.

Генерал Анте Готовина, кога је лани Хашки суд осудио на 24 године затвора због ратних злочина за вријеме и након “Олује”, изведене у августу 1995, није никакво “жртвено јагње”, већ учесник злочиначког подухвата, истиче хашко тужилаштво у исказу пред вијећем под предсједавањем Теодора Мерона.

- Готовина и остали чланови удруженог злочиначког подухвата имали су заједничку сврху протјеривања цивилног становништва, што је извршено прекомјерним артиљеријским гађањем - изјавила је тужилац Хелен Брејди истичући да је Готовина дао наређење да се гађа цијели град Книн који је, као и други гађани градови, сам по себи цивилни циљ, иако је тамо било и војних објеката.

Због тога и није пресудно колика ће бити маргина погрешке код одређивања законитости артиљеријских напада, сматрају у тужилаштву.

- Готовина није жртвено јагње каквим га представљају многи у хрватској јавности, већ је директно учествовао у намјери да српски цивили буду истјерани из Крајине - рекао је тужилац Даглас Страјгер истичући да о постојању удруженог злочиначког подухвата свједоче и закони који су уведени након “Олује”, а којима је протјераним цивилима онемогућен повратак у Хрватску.

Тужилаштво сматра да су напади Хрватске војске на Книн, Грачац, Обровац и Бенковац били противправни истичући и да је Фрањо Туђман, тадашњи хрватски предсједник, позивао на етничко чишћење и да се након операције хвалио ефикасношћу у испуњавању циља о депортацији српског становништва.

За тужилаштво “Олуја” није војни напад који је довео до нежељених посљедица, него напад с намјером депортације цивилног становништва.

На питање Мерона о аргументу одбране да у гађању није било цивилних жртава, тужиоци су рекли да није било ни потребе доказивања да је било цивилних жртава, додајући да су свједоци током првостепеног суђења рекли да су на улицама Книна видјели мртве и рањене.

Становништво Книна напустило је свој град искључиво због неселективног гађања јер је у граду 4. августа 1995. на почетку било 15.000 људи, а дан касније их је било само 1.000.

Готовинин адвокат Лука Мишетић искористио је право да одговара на тезе тужилаштва, рекавши да није тачно да су цивили из Крајине побјегли због гађања, већ због наређења о евакуацији коју је дао Милан Мартић.

Мишетић је рекао да нема доказа да је након “Олује” била онемогућена истрага о ратним злочинима.

Послијеподне ће своје ставове изнијети и одбрана генерала Младена Маркача који је осуђен на 18 година затвора због истих кривичних дела, а на крају данашње конференције обратиће се и двојица генерала који за то имају по десет минута.

Почела расправа по жалби Готовине и Маркача

Одбрана Анте Готовине и Младена Маркача данас пред Жалбеним вијећем Хашког трибунала образлаже своје жалбе на пресуде хрватским генералима, који су проглашени кривим за злочине над српским цивилима током операције “Олуја” 1995. године.

Одбрана тврди да је употреба артиљерије током “Олује” била искључиво усмјерена на легитимне војне циљеве и да је била прецизна.

Браниоци истичу да ниједна особа није погинула у артиљеријском нападу.

Одбрана сматра да је погрешан налаз вијећа којим је удаљеност од 200 метара од војних циљева одређена као граница изван које се удари рачунају као напади на цивилно становништо.

Током данашњег образлагања питања на које се жали одбрана је навела да у “међународним истрагама није закључено да је иједан цивил рањен или убијен и да никада није утврђен идентитет ниједног цивила који је тврдио да је напустио Крајину од страха због гранатирања, било оно правно или не”.

Адвокат Грегори Кихо рекао је да је Анте Готовина наредио провођење законитог напада на војне циљеве.

- Вијеће је изнијело да су удари пројектила до 700 метара у односу на циљане мете били посљедица непрецизности у кориштеним системима, онда би требали размотрити може ли се уопште користити за конкретне нападе - рекао је Кихо.

Првостепеном пресудом од 15. априла 2011. године Готовина је осуђен на 24, а Маркач на 18 година затвора.

Готовина је био командант Зборног подручја Сплит Хрватске војске и током операције “Олуја” врховни командант јужног дијела подручја Крајина, а Маркач помоћник министра унутрашњих послова и командант специјалне полиције.

Претресно вијеће закључило је да су Готовина и Маркач били припадници удруженог злочиначког подухвата чији је циљ био трајно уклањање српских цивила из Крајине.

Готовина и Маркач проглашени су кривим по првом облику удруженог злочиначког подухвата, за прогоне, депортације, нечовјечно поступање, убиство и нечовјечно поступање као злочин против човјечности, и по трећем облику, за пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља и села или пустошење које није оправдано војном потребом, те убиство и окрутно поступање, као кршења ратних закона и обичаја.        

Одбрана Готовине предала је четири жалбена основа и тражи да укидање пресуде у цјелини.

Браниоци оспоравају налаз вијећа да су се противправни напади на цивиле догодили у предметно вријеме, да су напади довели до пресељења становништва и оспорава и постојање удруженог злочиначког подухвата.

Маркачева жалба има осам основа и у њој се тражи укидање пресуде у цјелини, или, алтернативно, да му се смањи казна.

Тужилаштво сматра да све жалбене основе треба одбацити.

Предсједавајући Жалбеног вијећа, предсједник Трибунала Теодор Мерон, позвао је стране да не говоре о доказима о чијем уврштавању тек треба да се одлучи.

У складу са налогом вијећа, одбрана и оптужба се усредсређују на четири кључна питања у вези са налазом претресног вијећа да је напад ХВ на крајишке градове био незаконит, односно да је био елемент удруженог злочиначког подухвата протјеривања Срба из Крајине.

На крају расправе, суду ће моћи да се обрате и оптужени и, према незваничним информацијама, они ће искористити то право.

Током акције “Олуја”, према подацима Документационо-информационог центра “Веритас”, погинуло је или нестало 1.960 Срба, од којих 1.205 цивила, међу којима 522 жене и 12 дјеце, док је протјерано више од 200.000 Срба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.