Губитничка НДХ, бранитељи и партизани, усташе и четници

Загреб - Хрватска је данас обиљежила 71. годишњицу оснивања прве партизанске формације, а на скупу у шуми Брезовица код Сиска премијер се осврнуо на “губитнички режим НДХ”, предсједник упоредио партизане са “бранитељима”, док је предсједник СНВ поручио да су за Србе у Хрватској “једнако далеке” идеје усташтва и четништва.

Хрватска је до љета 1941. била једина земља у Европи у којој су људи масовно убијани, у којој је режим “Независне државе Хрватске” масовно ликвидирао Србе и Јевреје, истакао је хрватски премијер Зоран Милановић.

“Режим који је био овдје од 1941. до 1945. године је губитнички режим, они су се опредјелили за зло, они су и прије напада Њемачке на СССР већ масовно убијали Србе и Жидове. По томе је Хрватска била посебна, тога није било ни у једној држави”, рекао је Милановић.

Он је рекао и да су становници Хрватске “више него било ко учествовали у отпору нацизму и фашизму” и ушли у “братски савез Хрвата и Срба из нужде, невоље и очаја. Заједнички мотиви том братству били су отпор злу и оном што је негирало право на постојање, право на живот”, додао је.

Дан оснивања Првог сисачког партизанског одреда, 22. јун, у Хрватској је од 1990. године практично замијенио некадашњи празник посвећен антифашизму, 27. јул - Дан устанка.

По ријечима предсједника Хрватске Иве Јосиповића, 22. јун 1941. један је од најважнијих дана у хрватској историји, а антифашизам је хрватско наслијеђе и дио националног идентитета - иако се не смије занемарити ни “оно лоше у догађајима 1940-их година”.

“Оно што су 1941. године били људи који су основали први партизански одред, то су 90-их година били наши браниоци”, додао је Јосиповић.

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац нагласио је да Хрвати и Срби у Хрватској дијеле заједничку тековину антифашистичке борбе и да “братство Хрвата и Срба из тог периода може бити узор на ширим европским и свјетским просторима”.

Пуповац је истакао да су Србима у Хрватској једнако далеко усташка идеја која је кренула у геноцид над Србима и формирала законе и државне инструменте како би те намјере остварила, као и идеја оних који су у четништву и четничком покрету видјели средство заштите Србе, “било овде, било негде другдје”.

“Ми Срби у Хрватској у 20. вијеку имамо једну једину баштину, то је ова антифашистичка, партизанска баштина”, подвукао је Пуповац.

За Сисачки партизански одред тврди се да је прва антифашистичка формација у Европи.

Годишњица оснивања тог одреда од стране седамдесетак комуниста који су избјегли хапшења након напада Њемачке на СССР, од 1990. је као празник замјенила дотадашњи Дан устанка, 27. јул, кад је народ Лике и Босанске Крајине, највећим дијелом Срби, након масовних покоља устао против Италијана и усташа, ослободивши мјеста Срб и Дрвар и створивши у наредним данима велику слободну територију.

Уосталом, иако су многи припадници Сисачког партизанског одреда касније дали велик допринос партизанској борби, само дјеловање тог одреда није било бог зна како значајно.

Осим неколико диверзија на пругама код Сиска и окршаја са патролама усташа и жандара, веће борбе тај одред који је дјеловао у крајевима насељеним Хрватима није имао, а нису му се ни прикључивали нови борци. Због тога је након два мјесеца прешао на територију Баније коју су у међувремену ослободили партизани, највећим дијелом Срби, које је водио Васиљ Гаћеша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.