Држава нестала, сарадња остала

ЗAГРЕБ, БЕОГРAД - Двадесет година је дистанца са које је лакше сагледати деведесете и распад некадашње заједничке државе, објавио је Б92.

Све је почело 25. јуна 1991., када је словеначки парламент усвојио акт "Темељна повеља о самосталности и независности Словеније", позивајући се на резултате плебисцита. Тог дана увече је на Тргу републике у Љубљани одржана свечаност проглашења самосталности.

Истог дана, прије двије деценије, Хрватски сабор је, послије уставне одлуке о суверености и самосталности, покренуо поступак за међународно признавање нове државе.

Према Брионској декларацији, која је потписана 7. јула, а коју су усвојили и представници Европске заједнице, у склопу разрјешавања кризе и ратних сукоба у тадашњој СФРЈ, одлука о суверености и самосталности је одгођена на три мјесеца.

И док је плебисцит о самосталности и независности Словеније одржан крајем 1990. године и на њему се 88,5 одсто грађана изјаснило за независност, референдум у Хрватској одржан је 19. маја 1991. године и на њему је 94,17 одсто било за одлазак из заједничке државе.

Свако има своје успомене и лично осјећање.

Двадесет година касније већина оправдава мотиве због којих се распала држава. Сви су сагласни да је послије година сукоба за земље некадашње Југославије важно да што више сарађују.

- Постоји и тај чудан феномен да људи који су учествовали у рату имају блажи став према другим народима него они који су рецимо из рата побјегли. Нећу да говорим о људима који су претрпјели неку несрећу говорим о просјечним људима, да нису рањени, да им није неко погинуо - каже Чедомир Aнтић, историчар.

У једном се сви слажу: Данас се лошије живи него што се живјело прије двије деценије. Можда је и то један од највећих разлога што су некада зараћене стране спремне на тјешњу економску сарадњу.

Хрватска ће постати чланица Европске уније већ 2013. године, а њена искуства користиће и Србији на путу до Брисела.

Милан Пајевић из ISAC фонда објашњава да је добар осјећај граничити се са чланицом ЕУ, као и да Србија може научити нешто из хрватског примјера.

Иако је Србија претрпјела највеће промјене од осталих држава повјерење осталих народа према Београду је мање, него када је у питању повјерење грађана Србије према рецимо Хрватској или БиХ.

Спорт

Спортским успјесима комшија не радују се сви. Успјеси спортиста земаља бивше Југославије радују Словенце, Србе и Бошњаке али не и двије трећине Хрвата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.