Бољковац ухапшен због ратног злочина

ЗAГРЕБ - Јосип Бољковац, први хрватски министар унутрашњих послова, ухапшен је јуче у Карловцу због сумње да је у мају 1945. починио ратни злочин против хрватског цивилног становништва у Дугој Реси код Карловца, извијестила је Хрватска телевизија.

Бољковац, који је у рату био партизански руководилац, послије рата био је шеф карловачког Одјељења за заштиту народа (ОЗНA), а истрага против њега води се поводом егзекуција које су се наводно спроводиле 1945. године у логору Дубовац, чији је наводно био командант. У том логору били су приведени припадници усташке и домобранске хрватске војске преобучени у цивиле, као и осумњичени сарадници њемачког окупатора.

У саопштењу полиције се наводи да су по Бољковчевом наређењу, припадници 3. чете 1. хрватске бригаде КНОЈ-а, хицима из ватреног оружја на локацији Виданка - Цурак усмртили седам особа, чији је идентитет током истраживања утврђен и још 14 других за сада непознатих лица.

Хапшење је потврдио његов адвокат Aнто Нобило, који се у моменту хапшења налазио на путу према Вуковој Горици код Карловца, гдје Бољковац живи и гдје је обављено троипочасовно претраживање.

- Мој клијент се сумњичи по командној одговорности за ратни злочин црногорске јединице Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ) из маја 1945. на подручју Дуге Ресе - рекао је Нобило.

Бољковчева кућа је била под опсадом специјалне полиције, а неки припадници су носили и фантомке на главама.

На случају логора Дубовац и истраживању гробница крај Бјеловара и Жумберка полиција ради већ годинама, а уз Бољковца, истрага се спроводи и против тадашњег члана ОЗНA Јосипа Манолића и партизанског команданта Раде Булата. Њих тројица се терете да су учествовали у ликвидацијама заробљеника и цивила, мучењима и малтретирањима.

Шеф полиције Оливер Грбић крајем августа потврдио је да се против Бољковца спроводи истрага. Бољковац је тада изјавио да не зна детаље о логору на карловачком подручју, у којима су наводно страдале усташе и домобрани послије Другог свјетског рата.

- Онда би се говорило мање о томе шта су све покрали и да је Хрватска од ХДЗ-а уништена, покрадена и да нема индустрије - рекао је тада Бољковац.

Министар унутрашњих послова Томислав Карамарко, однедавно ХДЗ-овац, више пута је изјављивао да се врше истраге због ратних злочина у 1945. години, најављујући и хапшење одговорних.

Бољковац је био један од првобораца ХДЗ-а, а на мјесто министра дао је оставку у љето 1991. године, јер се није слагао с екстремистичком политиком режима Фрање Туђмана. Он је био један од првих дисидената из странке.

Предсједник карловачке жупанијске организације Савеза антифашистичких бораца Мирко Миладиновић изјавио је да се телефоном чуо са Бољковцем, који му је кратко рекао да не може да разговара јер су код њега у кући полицајци, "пријатељи из бивше фирме". Миладиновић је у име антифашиста осудио начин на који се поступа према Бољковцу, као антифашисту, јер све предуго траје.

- Сматрамо да се Бољковац прогони у дневно-политичке сврхе и за сваку је осуду да се институције државе стављају у функцију дневне политике. Јако је важно да се у што скоријем року ријеши да ли Бољковац крив или не - рекао је он најављујући састанак предсједништва СAБ-а Карловачке жупаније.

Упамћен је као врло успјешан градоначелник Карловца, у Бољковчево вријеме, између осталог, изграђен је болнички комплекс, као и нови хотел. У неколико интервјуа он је, посљедњих година, изјављивао да је чинио све да до рата у Хрватској, деведесетих година прошлог вијека, не дође.

По његовим ријечима, није се обазирао на националистичке повике с почетка деведесетих да српске милиционере треба отјерати из службе. "Не треба тјерати Србе, већ запошљавати Хрвате и тако исправљати тадашњи непропорционални однос у полицији", тврдио је он.

Када су му, како је говорио, "неки људи придодати хрватској полицији, донијели списак виђенијих карловачких Срба које би требало ликвидирати", запријетио је да ће платити главом ако се иједном Србину било шта деси.

Прије неколико година узбуркао је јавност изјавом да Србима у Хрватској треба вратити статус конститутивног народа.

Иако је годинама у политичкој пензији (садашњи му је надимак Деда), био је сензација избора 2005. године, јер се као Хрват одлучио да буде кандидат Самосталне демократске српске странке за карловачког жупана.

Стјепан Месић

Бивши хрватски предсједник Стјепан Месић поводом Бољковчевог хапшења је поручио да га та вијест није изненадила.

- С друге стране, та ме информација ипак у неку руку шокирала, јер показује до које су мјере спремне ићи снаге које намећу обрачун с антифашистима под кринком разјашњавања онога што зову комунистичким злочинима - наводи Месић.

Он указује на министра полиције Томислава Карамарка и његову изјаву да га вријеђа ако му се каже да је антифашиста.

- Тешко се отети утиску о сумњивој објективности Томислава Карамарка у свјетлу његове познате изјаве да га вријеђа ако му се каже да је антифашиста и мање познате чињенице да је у згради Министарства уклонио плочу са именима погинулих у борбама против усташких терористичких трупа послије Другог свјетског рата - наводи Месић.

Југослав и Матија

Син Јосипа Бољковца је почетком грађанског рата у СФРЈ (који је захватио тадашњу југословенску републику Хрватску) промијенио име из Југослав у Матија, по наговору његовог оца "из сигурносних разлога".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.