Апатинка добила Хрватску на суду: На своје име ће уписати огромно земљиште у Лици

ГОСПИЋ - Ана П. из Апатина постала је власница више од три милиона квадратних метара земљишта у селу Мекињар на подручју општне Удбине у Лици те ће ускоро у земљишним књигама уз парцеле бити уписано њено име, уместо Републике Хрватске.

Ако, наравно, виши суд потврди одлуку Опшинског суда у Госпићу, који је тако одлучио по њеној тужби. У том случају држава ће јој, осим "преписа" силних квадрата земљишта, морати исплатити и више од 2.000 евра судских трошкова.

Тужбу против Републике Хрватске пензионерка је поднијела 10. априла прошле године наводећи да се Република Хрватска води уписана на земљи која јој припада насљедством. Ријеч је о неколико мањих парцела, на којој је и кућа, те пашњак површине 3.072.127 квадратних метара који се наставља на те парцеле. Тврди да је то наслиједила од покојног супруга Милана који је 2022. године умро у старости од 75 година, а он је то раније наслиједио од својих родитеља Момчила и Боје. Наводи да је посједовање тих некретнина било несметано више до 150 година, те да све те парцеле заправо чине цјелину с кућом и окућницом у којој је рођен њен супруг.

За потребе поступка ангажовала је геодета који је сачинио геодетски елаборат, а она је то Републици Хрватској доставила тражећи да јој се имовина призна мирним рjешавањем спора. Међутим, Државно тужилаштво ју је одбило па је поднijела тужбу, сматрајући да је имовину стекла по насљеђу, односно неометаном уживању током дужег временског периода.

У тужилаштву кажу да су је одбили зато што није доставила доказе којима се утврђују одлучне чињенице, па је суду предложено да без рочишта одбаци њену тужбу. Али поступак је покренут, спроведен је доказни поступак, као и увиђај на мјесту догађаја, саслушане су три свједокиње, редом бивше становнице села. Оне су дале исказ у корист тужитељке, наводећи како је кућу на предметној парцели саградио тужитељкин свекар Момчило, те да је градња завршена прије почетка рата 1991. године. Каже и да је чула из прича да су Момчилови дједе и прадједе живјеле у селу, а да је након Момчила све наслиједио његов син Милан, који је уздржавао родитеље до њихове смрти. Држали су краве, овце и коње, те су користили све те пашњаке.

- Шумарство и држава нису тамо долазиле јер ништа није било њихово - рекла је свједокиња Љуба Т., што су потврдиле и друге двије свједокиње наводећи како су сви у селу знали да то имање припада тој породици и да су на посједу барем 100 година, као и да држава има своју земљу која се налази неколико километара даље.

Пресуђујући у њену корист, Општински суд у Госпићу је утврдио како је тужитељка морала да докаже да је путем својих предака била у непрекинутом посједу некретнина од 6. априла 1941. године, с обзиром на то да се радило о парцелама у друштвеном власништву, те да је у томе на крају и успјела.

"Суд је након утврђења стварног стања на лицу мјеста у присутности геодетског вјештака и саслушања свједока, чији су искази подударни, логични и увјерљиви, утврдио да је тужбени захтјев тужитељке у потпуности основан јер је неспорно утврђено да су преци тужитељке и она сама у самосталном и несметаном посједу предметних некретнина више од 100 година, док тужена није доказала непоштење на страни тужитељке и њених правних предака, односно редника однос предника односно, да би они као де факто власници некретнина посумњали да им ове некретнине не припадају јер нису били ометани нити им је неко оспоравао право на посјед", образложио је Општински суд у Госпићу у својој неправоснажној пресуди, преноси Јутарњи лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.