Званичници и представници странака: Српска за изворни Дејтон, измјене траже они који желе доминацију Бошњака

БАЊАЛУКА - Република Српска наставиће да инсистира на поштовању изворног Дејтонског мировног споразума, који је само као такав дугорочно рјешење.

Поручили су то представници институција и политичких партија у Српској и додали да измјене Дејтона заговарају они који не желе да се БиХ креће ка ЕУ, већ да се спроведу уставне промјене у правцу успостављања система којим би бошњачка већина извршила мајоризацију и доминирала над Србима и Хрватима као конститутивним народима.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић поручио је да ће Република Српска наставити да инсистира на поштовању изворног Дејтонског споразума који је зауставио трагични сукоб у БиХ.

Вишковић је нагласио да свако одступање од изворног Дејтонског споразума наноси штету БиХ.

- Дејтонски споразум је добар оквир који је међународна заједница тада креирала да би се сачувала БиХ као дејтонска творевина са два ентитета и три конститутивна народа - рекао је Вишковић и додао да је овај споразум гарант опстанка БиХ.

Предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић изјавио је да је најважнија чињеница да је мир на простору БиХ донио Дејтонски мировни споразум и да је Српска спремна да га спроводи у потпуности.

- То је мир који је Република Српска прихватила, иако није била одушевљена дејтонским рјешењима, али је у спровођењу Споразума била много принципијелнија од ФБиХ - рекао је Чубриловић.

Он је истакао да су се представници Српске залагали за спровођење слова, а не духа Дејтонског споразума, као што су из ФБиХ то покушавали да ураде.

- Рјешења која су донесена у БиХ, прије свега високих представника, су дерогирала овлашћења ентитета, што не иде у прилог Републици Српској и нису учинили државну заједницу БиХ бољом, него су нанијели штету ентитетима и државној заједници - додао је Чубриловић.

Он је нагласио да би БиХ била просперитетнија државна заједница да се дозволило домаћим политичарима да имају више удјела у тумачењу Дејтонског споразума и спровођењу конкретних рјешења.

- Остаје чињеница да се Српска залаже за Дејтонски споразум који је дугорочно рјешење уколико би се примјењивао у изворном облику, а не увођење нових надлежности на ниво БиХ што су радили углавном странци. Српска ће се залагати да врати нека од овлашћења, и нисам нереалан када ово кажем, него свјестан да је то веома тешко, али се нећемо престати залагати за оно што су наше надлежности и обавезе - закључио је Чубриловић.

Предсједавајућа Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ рекла је да се данас, 25 година након потписивања Дејтонског мировног споразума, у погледу његове примјене може констатовати да је БиХ већину анекса тог споразума у потпуности спровела и да његове измјене траже они који не желе да се БиХ креће ка Европској унији.

Бурсаћева је истакла да грађани БиХ живе у миру, да је остварен поврат имовине избјеглим и расељеним лицима, да су се многи од њих вратили, те да у области безбједности и слободе кретања већ дужи низ година нема проблема, осим појединачних ексцеса.

- Међутим, Анекс четири Дејтонског мировног споразума у пракси је доживио брутално насиље, које су својевремено проводили високи представници међународне заједнице, али и Уставни суд БиХ. Својим интервенцијама, које су ишле у правцу централизације и унитаризације земље, високи представници изашли су из мандата пасивног тумача Дејтонског споразума и подршке странама потписницама, а постали су, баш као и Уставни суд БиХ, уставотворци, а не уставобранитељи, што им је требала бити улога. Све то што је рађено, а рађено је примјеном диктаторских метода, довело је до бројних политичких неспоразума и сукоба између представника народа и ентитета, којима су, без икакве потребе, одузимане уставне надлежности - навела је Бурсаћева.

Она је истакла да су истовремено, на нивоу БиХ етаблиране хибридне институције, од којих неке ни дан–данас нису профункционисале, нити ће икада продуковати резултате који су потребни народима и грађанима који овдје живе.

- Зато је политика институција Републике Српске предвођених СНСД-ом дужи низ година окренута ка укидању канцеларије високог представника и враћању неуставно и насилно отетих надлежности, будући да сматрамо да само повратак на слово Дејтона може обезбиједити трајан мир и какво-такво функционисање БиХ у оквирима који су прописани Уставом и свим другим анексима Дејтонског мировног споразума -поручила је Бурсаћева.

Коментаришући све чешће тврдње да би Дејтонски Устав требало мијењати због европског пута БиХ, Бурсаћева је констатовала да Дејтонски Устав никада није био препрека за европски пут БиХ и да је то нешто што се много пута могло чути и од европских званичника, који су, као и званичници Републике Српске, инсистирали на успостављању механизма координације и ефикасном укључивању свих нивоа власти у примјену и провођење европских стандарда у БиХ.

- Промјену Дејтонског Устава заговарају они који, у ствари, не желе да се крећемо ка Европи, већ желе да, под плаштом европског пута, проведу уставне промјене у правцу успостављања квазиграђанског уређења земље, односно успостављања система којим би бошњачка већина извршила мајоризацију и доминирала над Србима и Хрватима као конститутивним народима. Ми у Републици Српској сматрамо да приступање ЕУ подразумијева прихватање и провођење одговарајућих стандарда и норми које се тичу готово свих сегмената друштвеног функционисања, као и то да свака држава то чини сходно сопственом државном уређењу - рекла је Бурсаћева.

Она је оцијенила да је изгубљено драгоцјено вријеме јер су се неке политичке снаге, уз снажну подршку дијела међународних званичника, трудиле да докажу да БиХ не може функционисати у оваквом уставном оквиру, којег те политичке снаге никад нису ни прихватиле.

- И још нешто што је важно знати - ако је један од кључних предуслова за кретање на европском путу владавина права, онда су они који не поштују Устав, као највиши правни акт једне државе, у ствари кључни реметилачки фактор тог пута. Дакле, сасвим је могуће кретати се ка Бриселу у постојећем уставном оквиру, јер сличан, уосталом, имају и неке од држава чланица ЕУ - закључила је Бурсаћева.

Предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић рекао је да у БиХ још није схваћено да је једини залог будућности хармонија и уважавање виталних принципа суверености и конститутивности три народа и два ентитета.

Стевандић је додао да је БиХ, због тога, на сваку годишњицу од потписивања Дејтонског споразума све ближе прошлости, а све даље од будућности.

- Правно оспоравање се може видјети у скоро сваком говору, а поготово на сваком партијском конгресу СДА и у спинованим причама у јавности у ФБиХ, гдје грађане БиХ и даље покушавају подијелити на жртве и агресоре, те једне сузе учинити важнијим од других - рекао је Стевандић.

Према његовим ријечима, док год буде постојала нада или политичка опција да један народ може да влада другима или да буде важнији од других, било ради свог положаја, броја или било којег другог фактора, Дејтон се неће обиљежавати као нешто што је завршено или је залог мира, већ нешто у шта нико суштински не вјерује, а формално се заклиње.

Шеф Клуба посланика Социјалистичке партије (СП) у Народној скупштини Републике Српске Далибор Стевић изјавио је да се Дејтонски мировни споразум показује као све битнији како вријеме одмиче.

- Након завршетка рата у БиХ можда српски народ и није био потпуно задовољан, међутим како вријеме одмиче ми видимо колико је данас Дејтон значајан и какве могућности нам даје - рекао је Стевић.

Према његовим ријечима, Срби су први пут у својој историји добили ентитет у овом дијелу Европе или бивше Југославије, односно добили један државни оквир који заједно треба његовати.

Стевић тврди да су данас сви, без обзира на политичке разлике, свјесни значаја Дејтонског споразума и онога што он значи за Републику Српску.

- Позвао бих све актере на политичкој сцени Републике Српске, без обзира на политичке разлике, да нам Дејтонски споразум буде нека црвена линија и да све оне разлике које имамо у политичким погледима на функционисање Републике Српске, оставимо по страни када дођемо до те линије - поручио је Стевић.

Стевић је нагласио да Дејтонским споразумом Република Српска има уставом загарантовану могућност да штити своје интересе, као и да покреће питање виталног националног интереса.

- Остаје нам да будено довољно мудри и да нам Дејтон буде тачка око које се никад не смијемо размимоилазити. Интереси Републике Српске, али и српског и свих других народа који у њој живе, морају бити изнад политичких разлика, превирања и тренутних односа у самој Српској - рекао је Стевић.

Шеф Клуба посланика СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Миладин Станић изјавио је да су измјене Дејтонског мировног споразума биле на штету српског народа, што је недопустиво.

- Више не смијемо дозволити промјене унутар Споразума, посебно оне које би биле на штету Републике Српске - рекао је Станић.

Он је истакао да интерес Републике Српске мора бити очување Дејтонског мировног споразума.

Шеф Клуба посланика ПДП-а у Народној скупштини Перица Бундало сматра да и након 25 година од потписивања Дејтонског споразума, БиХ није ријешила кључна питања унутрашњих односа.

- Дејтонски споразум јесте донио мир, али не и стабилност. Проблем је што од првог дана Споразум није спровођен - рекао је Бундало.

Он је је подсјетио да је овај споразум значајно одступио од првобитног текста, јер су многи страни фактори, уз помоћ политичких субјеката из Сарајева, упорно радили на његовим измјенама.

Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, мировни је договор којим је 1995. године прекинут грађански рат у БиХ.

Дан успостављања Дејтонског споразума, 21. новембар, републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.

Иванцов:  Дејтон отворио пут за дугорочна рјешења

Амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов изјавио је да прије 25 година Дејтонски мировни споразум није само зауставио оружани сукоб, већ је отворио пут за дугорочна рјешења која узимају у обзир интересе свих страна.

- Њиме су успостављени мир и безбједност у БиХ и региону у цјелини, постављени темељи стабилног политичког, економског и социјалног развоја БиХ као суверене и независне државе - рекао је Иванцов.

Руски амбасадор је нагласио да је Дејтонски споразум одредио особине унутрашњег уређења земље, уставни статус два ентитета, расподјелу пуномоћи међу различитим нивоима власти, гарантовао равноправност три конститутивна народа, те успоставио ефикасне механизме за спровођење њихових права, укључујући механизам за заштиту виталних националних интереса.

- Дејтонски споразум узима у обзир јединствени мултиетнички и мултиконфесионални састав БиХ и дефинише јасне принципе њеног функционисања. Након 25 година Дејтон је потврдио одрживост и функционалност административне организације БиХ, те обезбиједио баланс интереса свих и сваког, допринио успостављању сарадње између свих нивоа власти -рекао је Иванцов.

Руски амбасадор је указао да, иако није нимало једноставна, дејтонска државна структура је апсолутно изводљива и одржива, те је Дејтонски мировни споразум темељ за даље успјешно постојање БиХ.

- Прије 25 година Руска Федерација је постала гарант Дејтонског мировног споразума. И данас смо, као и тада, заинтересовани за успјешан одржив развој БиХ као потпуно самосталне и независне државе, без вањског старатељства - додао је амбасадор Иванцов.

Он је нагласио да се Руска Федерација залаже за стриктно поштовање свих норми и принципа међународног права који леже у основи Дејтонског споразума.

- Полазимо од претпоставке да било какве евентуалне промјене у њему могу бити једино резултат консензуса између три конститутивна народа и два ентитета - додао је Иванцов.

ПИК:Испунити тежње грађана

Управни одбор Савјета за спровођење мира (ПИК) и одбор шефова водећих међународних организација честитали су БиХ и њеним грађанима 25 година Дејтонског мировног споразума, којим је успјешно окончан рат и успостављен оквир за обнову земље.

- Након Дејтона дошло је до позитивне трансформације, јер су грађани БиХ показали да цијене мир и да се могу окренути будућности - наводи се у изјави амбасадора ПИК-а и међународних организација поводом 25 годишна од потписивања Дејтонског споразума.

Додаје де да је "сада вријеме да се добрим управљањем испуне тежње грађана БиХ према будућности утемељеној на просперитету и стабилности".

- Овај задатак ће захтијевати снажнију посвећеност званичника БиХ - наводи се у честитки прослијеђеној из ОХР-а.

Та посвећеност, истичу, треба укључивати помирење међу свим народима, изградњу зреле демократске и функционалне државе утемељене на владавини закона, те поштивање људских права.

Међународна заједница поручује да је и даље спремна да подржи и помогне БиХ у остварењу тог циља.

Чланови одбора шефова водећих међународних организација који се придружују овој изјави су Организација за европску безбједност и сарадњу, УН у БиХ, Савјет Европе, НАТО штаб Сарајево, ЕУФОР, те амбасаде Шведске и Швајцарске.

Гускова: Дејтон не треба дирати док не буде договора

Руски академик Јелена Гускова изјавила је у интервјуу Срни да Дејтонски споразум не треба дирати све док се о његовим евентуалним измјенама не сагласе сва три конститутивна народа у БиХ, те нагласила да је Русија за очување тог споразума и да је увијек изражавала подршку Србима.

- Судбина Дејтонског споразума је јасна и не треба га дирати све док се са измјенама не сагласе све три стране - Срби, Хрвати и Бошњаци. Данас постоје услови за овај статус кво. У сваком случају, Москва се држи управо ове позиције - навела је Гускова.

Заузимајући јасан став по питању очувања Дејтонског споразума и укидања овлашћења високог представника, Гускова подсјећа да је Москва увијек изражавала подршку Србима.

- Данас је у интересу Русије да помогне Републици Српској да остане један од наважнијих фактора стабилности и самосталности, отпора плановима Запада за потпуно уништење Срба као важног политичког фактора на Балкану - нагласила је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.