Зорана Михајловић за “Глас Српске”: Блокаде пројеката никоме неће донијети добро

У интересу читавог региона је да будемо повезани и надам се да ћемо имати снаге да један овако велики пројекат, као што је аутопут Београд - Сарајево, који смо заједно започели, доведемо до краја, јер је инфраструктура, како транспортна тако и енергетска, услов бржег развоја.

Рекла је то за “Глас Српске” потпредсједница Владе Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

Србија је до сада урадила значајан дио посла са своје стране када је ријеч о изградњи аутопута Београд - Сарајево, али је евидентно да БиХ заостаје. Михајловићева је подсјетила да је дионица од Кузмина до Сремске Раче једна од двије, која се на територији Србије увелико гради.

- За другу деоницу, Пожега - Котроман, важно је да постоји сигурност да ће се аутопут градити и на територији БиХ јер пројекат не може имати свој пун ефекат ако би ишао само до границе са БиХ. Свакако бисмо желели да се пројекат реализује максимално ефикасно. Док сам била министарка саобраћаја, много пута сам се састајала са колегама из БиХ како бисмо убрзали одређене одлуке и били ефикаснији - поручила је Михајловићева.

ГЛАС: Званични Београд гради мост на Рачи, а дато је обећање да ће помоћи Српској на дијелу дионице која од моста иде према Бијељини. Да ли су договорени сви детаљи?

МИХАЈЛОВИЋ: Радови на новом мосту преко Саве започети су 2019, у мандату министарства које сам претходно водила. Драго ми је да пројекат добро напредује и почетком марта, у присуству председника Александра Вучића, почела је и изградња трасе аутопута. Очекује се да би градња ове деонице могла да буде завршена за око годину и по. Председник је најавио да ће Србија финансирати и деоницу од Раче до Бијељине, што ће бити важна подршка Српској, али и БиХ и допринос бољем повезивању привреда, бржем развоју и бољем животу грађана с обе стране Дрине.

ГЛАС: У хидроенергетском сектору не иде по плану. Један од примјера је изградња ХЕ “Бук Бијела” на Дрини због опструкција са заједничког нивоа власти у БиХ, а било је замјерки и из Црне Горе. Могу ли се те препреке превазићи и да ли Србија чврсто остаје при том послу?

МИХАЈЛОВИЋ: Подршка Србије овом пројекту ниједног тренутка није довођена у питање. ХЕ “Бук Бијела” представља важан пројекат не само за Србију и Српску, већ за читав регион. Сваки нови капацитет који изградимо је корак ка већој енергетској безбедности. Србија није изградила нову електрану 35 година и сваки нови енергетски објекат је за нас од великог значаја, али и за све. Сарадња на заједничким пројектима је један од најбољих видова сарадње у региону, која доприноси већој и привредној и политичкој стабилности. Покушаји да се неки пројекат заустави једино воде нарушавању енергетске безбедности, јер је реч о значајном извору енергије која притом долази из обновљивих извора. Од заустављања пројеката никоме неће бити боље, већ ћемо, напротив, као регион бити сиромашнији и мање безбедни кад је у питању електрична енергија. Крајње је време да схватимо да сваки нови енергетски капацитет, свака нова интерконекција, ново складиште енергије, ако смо међусобно повезани, солидарни и добро организовани, значи и већу сигурност за читав регион, без чега нема ни бржег развоја, ни бољег живота грађана.

ГЛАС: Да ли је и на који начин актуелни сукоб у Украјини оставио трага на енергетски сектор Србије?

МИХАЈЛОВИЋ: Глобална енергетска криза утиче на земље широм Европе и света и Србија и наш регион нису изузетак. Актуелна криза, међутим, није почела у фебруару, она траје већ годину и кренула је са постпандемијским опоравком привреде, који је довео до повећане потражње за енергентима, што је проузроковало и нагли пораст цена. На постојеће проблеме, укључујући и оне који имају политичке узроке, дошла је и украјинска криза, која је довела до тоталног поремећаја. И у таквим околностима Србија је успела да сачува сигурност снабдевања енергијом и енергентима, а донете су додатне мере с циљем заштите привреде и потрошача. То је било могуће захваљујући политичкој и економској стабилности, заједничким радом Владе Србије и председника Вучића. С друге стране, кризе увек делују тако да разоткрију постојеће слабости, што се догодило и код нас. То је посебно видљиво у гасном сектору, где смо много раније морали да обезбедимо да имамо могућност да гас купујемо од више снабдевача. Завршетком гасовода “Балкански ток” добили смо још једну гасну руту, којом се сада снабдевамо, а идуће године, са завршетком гасне интерконекције са Бугарском, имаћемо и диверзификацију снабдевача.

ГЛАС: Шта то значи?

МИХАЈЛОВИЋ: То значи да ћемо од 2023. године моћи да користимо и гас из Азербејџана, као и из ТНГ терминала у Александрополису у Грчкој, а у будућности и из још неких извора. Као неко ко је дипломирао, магистрирао и докторирао на теми енергетске безбедности, писала сам и говорила годинама о томе колико је важно да као земља будемо боље припремљени за могуће поремећаје у снабдевању. О томе сам говорила и први пут кад сам постала министарка енергетике, 2012. године, али, нажалост, много времена је изгубљено. О гасоводу Ниш - Димитровград причало се десет година, али су радови почели тек у овом мандату. Енергетска безбедност и зелена енергетска транзиција су данас главне теме у свету и Србија и регион морају бити део тог процеса, ако не желимо да заостајемо.

ГЛАС: Каква је ситуација са залихама енергената?

МИХАЈЛОВИЋ: Располажемо довољним количинама свих врста енергената, а радимо и на повећању резерви, да бисмо били спремни у случају већих поремећаја. Ово се односи како на складиште гаса у Банатском Двору, тако и на резерве нафте и нафтних деривата, где су обезбеђене резерве за два месеца просечне дневне потрошње. Како бисмо обезбедили сигурност снабдевања домаћег тржишта, повећали смо обавезне резерве за 30 одсто само током протеклих годину дана, а и даље радимо на томе да их увећамо до краја ове године на 61 дан просечне потрошње. Иако је Србија петим пакетом санкција ЕУ изузета кад је реч о снабдевању сировом нафтом, анализирамо све опције и припремамо се за све могуће ситуације, како бисмо сачували енергетску безбедност.

ГЛАС: Да ли и за колико поскупљује гас у Србији?

МИХАЈЛОВИЋ: Влада је донела почетком марта Уредбу о привременој мери ограничавања цене гаса и надокнади разлике у цени природног гаса набављеног из увоза или произведеног у Србији у случају поремећаја на тржишту природног гаса, која важи 60 дана. Овај пропис донет је због поремећаја на глобалном тржишту и наглог раста цене овог енергента у Европи. На тај начин смо, с једне стране, заштитили енергетске субјекте који овај гас тренутно увозе по вишеструко вишим ценама, као и домаћинства која користе овај енергент за грејање. Надамо да ће се ситуација на тржишту стабилизовати, како овакве мере, које носе финансијске трошкове за државу, више не би биле неопходне.

Аеродром у Требињу

ГЛАС: Иако је најављивано да би први летови са аеродрома у Требињу, који заједнички граде Српска и Србија, требало да се догоде ове године, јасно је да до тога неће доћи. Који су главни проблеми? Постоје ли нове пројекције?

МИХАЈЛОВИЋ: Изградња аеродрома у Требињу је још један заједнички пројекат са Српском који је важан и за повезивање у региону, као и за развој туризма и привреде у БиХ. Драго ми је да је инициран у време док сам водила ресор саобраћаја, кад су направљени и први кораци у његовој реализацији. Жао ми је што аеродром није већ изграђен, јер смо имали план како да се то уради и да све буде завршено много раније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.