Zorana Mihajlović za “Glas Srpske”: Blokade projekata nikome neće donijeti dobro

U interesu čitavog regiona je da budemo povezani i nadam se da ćemo imati snage da jedan ovako veliki projekat, kao što je autoput Beograd - Sarajevo, koji smo zajedno započeli, dovedemo do kraja, jer je infrastruktura, kako transportna tako i energetska, uslov bržeg razvoja.

Rekla je to za “Glas Srpske” potpredsjednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Srbija je do sada uradila značajan dio posla sa svoje strane kada je riječ o izgradnji autoputa Beograd - Sarajevo, ali je evidentno da BiH zaostaje. Mihajlovićeva je podsjetila da je dionica od Kuzmina do Sremske Rače jedna od dvije, koja se na teritoriji Srbije uveliko gradi.

- Za drugu deonicu, Požega - Kotroman, važno je da postoji sigurnost da će se autoput graditi i na teritoriji BiH jer projekat ne može imati svoj pun efekat ako bi išao samo do granice sa BiH. Svakako bismo želeli da se projekat realizuje maksimalno efikasno. Dok sam bila ministarka saobraćaja, mnogo puta sam se sastajala sa kolegama iz BiH kako bismo ubrzali određene odluke i bili efikasniji - poručila je Mihajlovićeva.

GLAS: Zvanični Beograd gradi most na Rači, a dato je obećanje da će pomoći Srpskoj na dijelu dionice koja od mosta ide prema Bijeljini. Da li su dogovoreni svi detalji?

MIHAJLOVIĆ: Radovi na novom mostu preko Save započeti su 2019, u mandatu ministarstva koje sam prethodno vodila. Drago mi je da projekat dobro napreduje i početkom marta, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, počela je i izgradnja trase autoputa. Očekuje se da bi gradnja ove deonice mogla da bude završena za oko godinu i po. Predsednik je najavio da će Srbija finansirati i deonicu od Rače do Bijeljine, što će biti važna podrška Srpskoj, ali i BiH i doprinos boljem povezivanju privreda, bržem razvoju i boljem životu građana s obe strane Drine.

GLAS: U hidroenergetskom sektoru ne ide po planu. Jedan od primjera je izgradnja HE “Buk Bijela” na Drini zbog opstrukcija sa zajedničkog nivoa vlasti u BiH, a bilo je zamjerki i iz Crne Gore. Mogu li se te prepreke prevazići i da li Srbija čvrsto ostaje pri tom poslu?

MIHAJLOVIĆ: Podrška Srbije ovom projektu nijednog trenutka nije dovođena u pitanje. HE “Buk Bijela” predstavlja važan projekat ne samo za Srbiju i Srpsku, već za čitav region. Svaki novi kapacitet koji izgradimo je korak ka većoj energetskoj bezbednosti. Srbija nije izgradila novu elektranu 35 godina i svaki novi energetski objekat je za nas od velikog značaja, ali i za sve. Saradnja na zajedničkim projektima je jedan od najboljih vidova saradnje u regionu, koja doprinosi većoj i privrednoj i političkoj stabilnosti. Pokušaji da se neki projekat zaustavi jedino vode narušavanju energetske bezbednosti, jer je reč o značajnom izvoru energije koja pritom dolazi iz obnovljivih izvora. Od zaustavljanja projekata nikome neće biti bolje, već ćemo, naprotiv, kao region biti siromašniji i manje bezbedni kad je u pitanju električna energija. Krajnje je vreme da shvatimo da svaki novi energetski kapacitet, svaka nova interkonekcija, novo skladište energije, ako smo međusobno povezani, solidarni i dobro organizovani, znači i veću sigurnost za čitav region, bez čega nema ni bržeg razvoja, ni boljeg života građana.

GLAS: Da li je i na koji način aktuelni sukob u Ukrajini ostavio traga na energetski sektor Srbije?

MIHAJLOVIĆ: Globalna energetska kriza utiče na zemlje širom Evrope i sveta i Srbija i naš region nisu izuzetak. Aktuelna kriza, međutim, nije počela u februaru, ona traje već godinu i krenula je sa postpandemijskim oporavkom privrede, koji je doveo do povećane potražnje za energentima, što je prouzrokovalo i nagli porast cena. Na postojeće probleme, uključujući i one koji imaju političke uzroke, došla je i ukrajinska kriza, koja je dovela do totalnog poremećaja. I u takvim okolnostima Srbija je uspela da sačuva sigurnost snabdevanja energijom i energentima, a donete su dodatne mere s ciljem zaštite privrede i potrošača. To je bilo moguće zahvaljujući političkoj i ekonomskoj stabilnosti, zajedničkim radom Vlade Srbije i predsednika Vučića. S druge strane, krize uvek deluju tako da razotkriju postojeće slabosti, što se dogodilo i kod nas. To je posebno vidljivo u gasnom sektoru, gde smo mnogo ranije morali da obezbedimo da imamo mogućnost da gas kupujemo od više snabdevača. Završetkom gasovoda “Balkanski tok” dobili smo još jednu gasnu rutu, kojom se sada snabdevamo, a iduće godine, sa završetkom gasne interkonekcije sa Bugarskom, imaćemo i diverzifikaciju snabdevača.

GLAS: Šta to znači?

MIHAJLOVIĆ: To znači da ćemo od 2023. godine moći da koristimo i gas iz Azerbejdžana, kao i iz TNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj, a u budućnosti i iz još nekih izvora. Kao neko ko je diplomirao, magistrirao i doktorirao na temi energetske bezbednosti, pisala sam i govorila godinama o tome koliko je važno da kao zemlja budemo bolje pripremljeni za moguće poremećaje u snabdevanju. O tome sam govorila i prvi put kad sam postala ministarka energetike, 2012. godine, ali, nažalost, mnogo vremena je izgubljeno. O gasovodu Niš - Dimitrovgrad pričalo se deset godina, ali su radovi počeli tek u ovom mandatu. Energetska bezbednost i zelena energetska tranzicija su danas glavne teme u svetu i Srbija i region moraju biti deo tog procesa, ako ne želimo da zaostajemo.

GLAS: Kakva je situacija sa zalihama energenata?

MIHAJLOVIĆ: Raspolažemo dovoljnim količinama svih vrsta energenata, a radimo i na povećanju rezervi, da bismo bili spremni u slučaju većih poremećaja. Ovo se odnosi kako na skladište gasa u Banatskom Dvoru, tako i na rezerve nafte i naftnih derivata, gde su obezbeđene rezerve za dva meseca prosečne dnevne potrošnje. Kako bismo obezbedili sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta, povećali smo obavezne rezerve za 30 odsto samo tokom proteklih godinu dana, a i dalje radimo na tome da ih uvećamo do kraja ove godine na 61 dan prosečne potrošnje. Iako je Srbija petim paketom sankcija EU izuzeta kad je reč o snabdevanju sirovom naftom, analiziramo sve opcije i pripremamo se za sve moguće situacije, kako bismo sačuvali energetsku bezbednost.

GLAS: Da li i za koliko poskupljuje gas u Srbiji?

MIHAJLOVIĆ: Vlada je donela početkom marta Uredbu o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu prirodnog gasa, koja važi 60 dana. Ovaj propis donet je zbog poremećaja na globalnom tržištu i naglog rasta cene ovog energenta u Evropi. Na taj način smo, s jedne strane, zaštitili energetske subjekte koji ovaj gas trenutno uvoze po višestruko višim cenama, kao i domaćinstva koja koriste ovaj energent za grejanje. Nadamo da će se situacija na tržištu stabilizovati, kako ovakve mere, koje nose finansijske troškove za državu, više ne bi bile neophodne.

Aerodrom u Trebinju

GLAS: Iako je najavljivano da bi prvi letovi sa aerodroma u Trebinju, koji zajednički grade Srpska i Srbija, trebalo da se dogode ove godine, jasno je da do toga neće doći. Koji su glavni problemi? Postoje li nove projekcije?

MIHAJLOVIĆ: Izgradnja aerodroma u Trebinju je još jedan zajednički projekat sa Srpskom koji je važan i za povezivanje u regionu, kao i za razvoj turizma i privrede u BiH. Drago mi je da je iniciran u vreme dok sam vodila resor saobraćaja, kad su napravljeni i prvi koraci u njegovoj realizaciji. Žao mi je što aerodrom nije već izgrađen, jer smo imali plan kako da se to uradi i da sve bude završeno mnogo ranije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.