Зоран Тегелтија, министар финансија Републике Српске: Привреда и приходи јачају, за инвестиције 120 милиона

Влада РС ће у овој години уложити више од 120 милиона властитих средстава у капиталне пројекте.

 Дио новца за инвестиције биће обезбијеђен и кроз ребаланс буyета РС, којим ће бити повећана издвајања само за те намјене, док ће расходи за плате и друге трошкове остати на планираном нивоу, рекао је министар финансија РС Зоран Тегелтија.

* ГЛАС: Какви су макроекономски показатељи РС?

ТЕГЕЛТИЈА: Макроекономски показатељи су позитивни већ 13 квартала заредом. Немамо званичне податке о бруто домаћем производу (БДП) РС за прошлу годину, али процјене говоре да ће бити раст изнад три одсто, што ће нас сврстати међу најбоље у региону. Раст БДП-а би до 2020. године требало да буде најмање пет одсто и тада би грађани то и осјетили на личним примањима. Најлошији показатељ раније смо имали када је ријеч о спољнотрговинском дефициту, који је прелазио 30 одсто БДП-а, али је на крају 2017. године пао на 13,7 одсто због боље размјене. Први пут од постанка РС у 2017. смо имали више од 260.000 радника, а раст запослености настављен је и овој години. С друге стране, незапосленост пада. Изворни приходи су за три мјесеца износили 556 милиона КМ, што је за 65 милиона више него у истом периоду лани. Све то је резултат раста привредних активности и бољег рада инспекције.

* ГЛАС: Због чега је већ сада најављен ребаланс буyета РС и које ће бити кључне промјене?

ТЕГЕЛТИЈА: Процедура израде ребаланса буyета покренута је у уторак на основу извршења прихода за први квартал ове године. Тешко је рећи тачан износ за који ће бити проширен оквир буyета, али то неће бити мање од 50 милиона КМ. Тачне податке имаћемо крајем мјесеца, када ћемо усвојити ребаланс и упутити га у даљу процедуру. Већина новца биће утрошена за капиталне пројекте, а расходе за плате и текуће трошкове задржаћемо на планираном нивоу.

* ГЛАС: Да ли РС сервисира све своје обавезе на вријеме?

ТЕГЕЛТИЈА: Немамо проблема у вези с измирењем обавеза. Влада неће остати дужна буyетским корисницима, без обзира на то да ли је ријеч о платама или капиталним пројектима. Тренутно смо у позицији, захваљујући прије свега расту изворних прихода, да измирујемо све обавезе.

* ГЛАС: Колико износи дуг РС и да ли је он у прихватљивим у границама?

ТЕГЕЛТИЈА: Прелиминарним подаци показују да је јавни дуг око 4,163 милијарди марака или 41,3 одсто БДП-а. Дуг пада јер је на крају 2015. износио 46,3 одсто БДП-а, док је 2005. године, када је опозиција предавала власт СНСД-у и његовим коалиционим партнерима, износио 54,6 одсто БДП-а. Наш циљ је да се јавни дуг креће на нивоу од 40 одсто БДП-а.

* ГЛАС: Због чега су ове године одгођене три планиране емисије трезорских записа?

ТЕГЕЛТИЈА: Јавни дуг и финансирање јасно планирамо. Знамо колико је потребно новца за обавезе и колико имамо на располагању и у складу са тим радимо план. Ова година је боља него што смо планирали када је у питању финансирање и због тога смо са јучерашњим даном отказали трећу емисију трезорских записа у вриједности од око 40 милиона КМ. Циљ је да смањимо краткорочну изложеност, а повећамо дугорочну.

* ГЛАС: Како у том свјетлу коментаришете тврдње опозиције да Влада не одустаје од политике задуживања?

ТЕГЕЛТИЈА: Опозиција од 2014. године, као и њихови такозвани експертски тимови, стално причају о грчком сценарију и да је РС у финансијском краху. То раде јер немају друге приче, нити спремности да прихвате позитивне трендове који се дешавају у РС. Они не могу да прихвате да је Српска финансијски стабилна. Не вјерују ни да ће доћи до ребаланса буyета као резултата раста властитих прихода, већ причају да ће новац који је намијењен за изградњу путева и аутопутева користити за крпљење буyета. Тај новац намјенски је усмјерен за "Аутопутеве" и "Путеве" и њима ће бити и дозначен оног тренутка када Управа за индиректно опорезивање БиХ буде имала могућност да то уради.

* ГЛАС: РС је на основу исплате руског клириншког дуга прошле године добила 60 милиона марака. За шта је утрошен тај новац и за шта ће бити коришћен преостали дио?

ТЕГЕЛТИЈА: Тај новац је искључиво намијењен за капиталне пројекте. Влада је лани донијела одлуку о коришћењу тога новца, а ријеч је о пет милиона за градњу система за наводњавање. Донијећемо програм коришћења преосталих 55 милиона КМ од клириншког дуга за капиталне пројекте. Тај новац биће утрошен за градњу концертне дворане у Бањалуци, позоришта у Источном Сарајеву, фискултурне сале у Источној Илиyи, наводњавања у Требињу, основне школе у Бањалуци и друге.

* ГЛАС: Колико новца ће бити утрошено у капиталне пројекте у РС у овој години?

ТЕГЕЛТИЈА: Влада РС ће уложити више од 120 милиона властитих средстава, не рачунајући кредите и друге аранжмане које имамо у већини области од здравства, пољопривреде, наводњавања и других.

* ГЛАС: Да ли РС испуњава све мјере које су дефинисане проширеним аранжманом са ММФ-ом и да ли ће бити исплаћена нова транша новца?

ТЕГЕЛТИЈА: Ми смо наше обавезе измирили. Мисија ММФ-а долази у мају и тада ће прегледати да ли су испуњене обавезе које се односе на први квартал 2018. године. Остало је да Парламент БиХ усвоји закон о агенцији за осигурање депозита. РС нема законских рјешења које треба да усвоји. Постоје одређени документи из финансијског сектора, које треба да усагласе агенције за банкарство ентитета и Централна банка БиХ. Ријеч је о техничком питању. Чини ми се да има велики број законских рјешења у ФБиХ и, како сада стоје ствари, у раду парламента тог ентитета није реално очекивати да БиХ испуни обавезе из писма намјере ММФ-у, тако да је тешко очекивати нову траншу ове године.

* ГЛАС: Да ли ће Влада РС посегнути за смањењем броја запослених у јавном сектору?

ТЕГЕЛТИЈА: Влада ће бранити позиције запослених у јавном сектору и њихов број. То ћемо радити на тај начин да ћемо смањивати укупна издвајања за плате у јавном сектору у односу на БДП. Наш став је да нећемо отпуштати раднике и смањивати плате. То ћемо задржати на досадашњем нивоу и кроз раст БДП смањићемо учешће фонда плата у БДП-у. То смо договорили и са ММФ-ом. Спремни смо разговарати о томе да анализирамо да ли у неким областима имамо вишка запослених или некима недостаје радника и да правимо прерасподјеле. Процјена је да би прерасподјела могла бити урађена код великог броја буyетских корисника.

* ГЛАС: Приватни сектор већ дуже захтијева смањење опорезивања рада. Да ли је то изводљиво у овој години?

ТЕГЕЛТИЈА: Ми смо 2015. године утврдили да није могуће ићи ка смањењу оптерећења рада без да се то ради са пројектом прерасподјеле унутар индиректних пореза. За то нисмо имали подршку ФБиХ и ММФ-а. Нећемо чекати њих јер смо у меморандуму са послодавцима дефинисали да ћемо правити анализу наплате пореза на доходак и пореза на добит и да смо спремни да дио раста прихода из та два извора преусмјеримо у смањење опорезивања рада. То ће трајати неко вријеме, али сигуран сам да ће дати ефекте.

Експерти

* ГЛАС: Три члана Управног одбора Управе за индиректно опорезивање из реда експерата опструишу рад те институције, што су показали и тиме да на посљедњој сједници нису гласали за важне документе. Шта ће се десити ако и даље наставе са таквом праксом?

ТЕГЕЛТИЈА: Они о појединим тачкама често не гласају као министри. Њихова позиција је лоша са становишта њиховог финансирања иако се ради о људима који имају много посла. Сматрам да нема добре комуникације између Управе за индиректно опорезивање и експерата, што мора бити промијењено како се не би дешавало да се не усвајају извјештаји о раду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.