Зоран Тегелтија: Институције БиХ траже новца колико замисле да им треба

Неприхватљива је чињеница да кад год треба да се утврђује буџет заједничких институција БиХ, они увијек полазе са расходовне стране и траже колико су израчунали да им треба, а ентитети су дужни то да обезбиједе, рекао је у интервјуу "Гласу Српске" министар финансија РС Зоран Тегелтија.

Он је упозорио да постоји велико неразумијевање позиције у којој се налазе ентитети који су задужени и за социјалну политику, и за привреду, образовање, здравство и слично.

- Са друге стране, заједничке институције БиХ, осим приче о европским интеграцијама и дипломатији, немају ништа од онога што чини реални живот и утиче на живот грађана, додаје он.

* ГЛAС: Извјесно је да буџет институција и међународних обавеза БиХ за 2011. годину неће бити усвојен у износу од 1.051.823.000 КМ. Који је, по Вашем мишљењу, реалан оквир у који би требало да буде сведен?

ТЕГЕЛТИЈA: Сама чињеница да се у усвајање буџета кренуло прегласавањем у Предсједништву БиХ је лоша порука и за резултат ће имати да се такав буџет неће усвојити, већ да ће се вратити у Предсједништво БиХ и да ће они, уважавајући став Савјета министара БиХ и ставове ентитета, утврдити онолико средстава колико је потребно да би институције БиХ функционисале. Дуго смо преговарали о фискалном оквиру како бисмо утврдили колика су оквирно средства која припадају различитим нивоима власти, али нисмо наишли на разумијевање представника заједничких институција БиХ, јер они имају сталну потребу за раст њихових прихода са јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање по принципу: "Нама толико треба и толико узмемо, а вама шта преостане".

Неприхватљива је чињеница да кад год треба да се утврђује буџет заједничких институција БиХ, они увијек полазе са расходовне стране и траже колико су израчунали да им треба, а ентитети су дужни то да обезбиједе. За нас је неприхватљиво да се у условима свјетске кризе креира буџет на систему потреба, а не на становишту реалних фискалних потенцијала.

* ГЛAС: Који износ сматрате реалним да се издвоји за институција БиХ?

ТЕГЕЛТИЈA: Наш приједлог је да институцијама БиХ са јединственог рачуна УИО буде дозначено од 720 до 730 милиона КМ, а они у овом тренутку потражују најмање 807 милиона КМ. То је велика разлика са којом се не слажемо.

* ГЛAС: Како коментаришете то да институције БиХ које из године у годину траже највише средстава имају ревизорске извјештаје у којим је јасно да немилице троше?

ТЕГЕЛТИЈA: У заједничким институцијама БиХ не постоји поуздан податак колико је потребно средстава за њихово функционисање. Они стално планирају успостављање неких нових институција. За све те институције треба огроман износ средстава и они су, нажалост, и до сада успијевали да за све те институције, које нису ни формиране, унапријед обезбиједе средства. У периоду 2009. и 2010. године буџети ентитета извршавани су са огромним кредитним задужењем од Међународног монетарног фонда. То су дефицити који су остварени у буџетима и та кредитна средства морају да врате у идуће двије године. Постоји велико неразумијевање позиције у којој се налазе ентитети, јер су они задужени и за социјалну политику, и за привреду, образовање, здравство и сав реални живот и сектор. Са друге стране, заједничке институције БиХ, осим приче о европским интеграцијама и дипломатији, немају ништа од онога што чини реални живот и утиче на живот грађана.

* ГЛAС: Колико је тренутно блокирано средстава међународних финансијских институција које РС не може повући због неформирања власти на нивоу БиХ?

ТЕГЕЛТИЈA: Имамо деблокиране неке процесе, али је чињеница да је због кашњења ових процедура процес са ММФ-ом заустављен или пролонгиран за ову годину, јер да бисмо завршили посао са њима, није постојао партнер у ФБиХ и то је разлог зашто нећемо имати никаквих средстава од ММФ-а. Имамо блокирана средства од Европске комисије због тога што не постоји један од кључних услова, а то је успостављање фискалног оквира. По том основу блокирано је 100 милиона евра које је требало да се распореде између заједничких институција, ФБиХ и РС, односно, РС би требало да припадне 30 милиона евра. Још нису одблокирана ни средства Свјетске банке условљена спровођењем реформи у социјалном сектору. Знали смо да ћемо имати те проблеме и тражили смо рјешење и нећемо дозволити да нам неусаглашеност са ФБиХ или неиспуњавање нечијих других обавеза угрози финансирање буџета.

* ГЛAС: Кинеска увозно-извозна банка понудила је кредит РС од 350 милиона евра за изградњу аутопута Бањалука - Добој. Какве су шансе да тај аранжман буде реализован?

ГЛAС: Преговори у вези са градњом аутопута трају већ двије године. Било је неколико модалитета начина финансирања, постојали су различити преговори са различитим кредиторима и са некима од њих преговори још трају. У овом моменту трају преговори и са Европском банком за обнову и развој и кинеском Развојном банком. Једину конкретну понуду за укупну дужину пута имамо од кинеске Развојне банке око 350 милиона евра. До краја јула представници ове банке требало би да дођу у Бањалуку и да разговарамо о условима кредита. За процјену одрживости тога кредита и враћања желим да подсјетим да се ради о индиректном задуживању и да ће крајњи корисник кредита бити јавно предузеће "Путеви РС" које би требало да враћа тај кредит. Наше су процјене да највећи износ тог кредита може да се враћа из прихода од плаћања путарине.

* ГЛAС: Какви су ефекти повећања стопе пореза и доприноса и да ли ће неки од уведених намета бити укинути?

ТЕГЕЛТИЈA: Код усвајања закона који се односи на порезе и доприносе, НСРС је усвојила закључак да ће Влада РС до 31. јула припремити анализу примјене тих нових законских рјешења. Чињеница је да постоји позитивни финансијски ефекти промјене ових прописа, што значи да су нам у првих шест мјесеци примјене закона доприноси расли по стопи од око 11,4 одсто док су нам директни порези расли по стопи од 36 одсто. Овај раст је омогућио много боље функционисање и много стабилније финансирање фондова ПИО, здравственог осигурања, дјечије заштите и Завода за запошљавање. Раст пореза на доходак остварује позитивне ефекте у буџету РС. Послије анализе ефеката примјене ових прописа разговараћемо о евентуалним корекцијама, али желим да подвучем да РС и данас има најниже стопе пореза и доприноса у региону.

* ГЛAС: Aли привредници су упозорили да не могу да издрже толике намете?

ТЕГЕЛТИЈA: Наша привреда, без обзира на то што су уведене стопе које значи додатни намет, у бољој је позицији него што су многе привреде у окружењу. Мислим да са овим стопама пореза и доприноса нисмо довели привреду у ситуацију да је неконкурентна. Наша привреда има проблеме конкурентности који су у вези са одређеним технолошким процесима, знањем и томе слично, а стопе пореза и доприноса нису те које стварају неконкурентност наше привреде.

* ГЛAС: Помињали сте отварање подрачуна за прикупљање индиректних пореза како би била избјегнута неравномјерна расподјела новца?

ТЕГЕЛТИЈA: Тај смо закон упутили у процедуру, а код свих тих закона, нажалост, мора да се постигне консензус. То је наш једини начин да покушамо да превладамо блокаду и имамо систем који ће функционисати, а неће зависити од воље било којег појединца. Сматрам да су подрачуни морали да се уведу када је успостављана Управа за индиректно опорезивање и да смо у том тренутку морали да знамо колико коме припада средстава.

* ГЛAС: Какво је стање у буџету РС и јавним фондовима у првој половини ове године?

ТЕГЕЛТИЈA: Буџет РС уредно извршава своје обавезе у овој години уз сва ограничења и потешкоће које постоје због економске кризе. Глобално говорећи, буџет РС је успио да сачува стабилност, извршава све обавезе према, прије свега, буџетским корисницима, фондовима према којима имамо обавезу по основу инвалиднина и социјалних давања, као и обавезе које се тичу средстава за подстицаје и обавезе по основу спољног и унутрашњег дуга. Први пут у 2011. години све обавезе по основу унутрашњег дуга РС извршава из својих редовних буџетских средстава и она ове године износе више од 90 милиона КМ.

* ГЛAС: Фондови су у милионским дефицитима? Има ли тамо нерационалног трошење новца?

ТЕГЕЛТИЈA: Морам да кажем да смо измјенама стопа доприноса наше фондове довели и значајнију и повољнију финансијску ситуацију него што смо имали у претходном периоду. Фондови у овом тренутку остварују своје текуће приходе на нивоу обавеза. Сва три фонда РС имају акумулиране дефиците из претходног периода који им стварају потешкоће са становишта ликвидности. Сада водимо озбиљне разговоре како бисмо обезбиједили дугорочна кредитна задужења за фондове да би они могли да изврше обавезе према корисницима које нису извршили у претходном периоду, али до тог нивоа да кредитно задужење ни на који начин не угрози финансирање фонда. Наша је процјена да ћемо у привреду вратити око 30 милиона КМ по основу права која су се накупила претходних година у фондовима.

Закон о ПИО

* ГЛAС: Какве финансијске ефекте очекујете од новог закона о ПИО?

ТЕГЕЛТИЈA: Aко се овај закон досљедно спроведе можемо остварити позитивне ефекте за оне пензионере који су остварили своја права из рада. Остала права биће регулисана другим законским рјешењима.

Централна банка

* ГЛAС: На који начин ћете доћи до испуњења захтјева да трећина прихода Централне банке БиХ припада РС?

ТЕГЕЛТИЈA: Парламентарци из РС предложиће измјене и допуне Закона о Централној банци БиХ којима ће се дефинисати да се добит коју остварује Централна банка уплаћује њеним власницима. РС је та која је својим средствима формирала почетни капитал Централне банке и ми очекујемо да тај закон буде усвојен. Не постоји ништа боље него да се зна колико ко учествује са власништвом и ко колико учествује у расподјели добити. Знам да ће бити тешко преговарати око тих законских рјешења, али то су ствари од којих РС не смије да одустане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.