Золић: Овим темпом за 300 година БиХ неће имати становника

Сарајево - Босна и Херцеговина годишње губи становништво једног мањег града, а овим темпом за 300 година БиХ неће имати становника, рекао је у разговору за klix.ba статистичар и професор на Факултету политичких наука у Сарајеву Хасан Золић.

Према подацима Агенције за статистику БиХ у првих девет мјесеци 2015. године у БиХ је умрло чак 6.676 особа више него што је било рођених, што је двоструко више него у истом периоду 2014. године.

Алармантан је и податак да је Босну и Херцеговину у протекле двије године напустило 68.000 особа, већином младих, што је проблем о којем бх. званичници не говоре и којим се институције система уопште не баве.

"БиХ је дошла у критичну ситуацију када је ријеч о стопи наталитета. До рата смо имали позитивна кретања и веома младо становништво, али рат је учинио своје. Послије рата, од 1996. па до 2002. године БиХ је остваривала стопу природног прираштаја нешто изнад нуле. Међутим, 2002. године Република Српска (РС) већ почиње показивати бијелу кугу. У Федерацији БиХ (ФБиХ) то је забиљежено 2007. године. Ти трендови су се наставили до данас", рекао је Золић за klix.ba.

Наводи да Хрватска годишње губи близу 40.000 становника, а слично је и са осталим земљама бивше Југославије.

"То је веома забрињавајуће. Неки од фактора који доводе до тога су велика незапосленост, незаштићеност породиља у радном праву, недостатак финансијске стимулације за родитеље, али и чињеница да постајемо земља стараца. Имамо више становништва старијег од 65 година него што имамо дјеце до 14 година. То је велика бољка за будућност земље", навео је Золић.

На негативан природни прираштај у великој мјери утјече, како појашњава Золић, чињеница да у БиХ млади касно ступају у брак.

Он упозорава да се из БиХ исељава велики број људи, поготово из источног дијела РС.

"Најалармантније је што одлази становништво доби од 15 до 34 године. То је становништво које је значајно за репродукцију", упозорио је Золић.

Сматра да БиХ има веома лошу популациону политику која је занемарена у Реформској агенди.

Популациона политика је слаба и није везана за породиље

"Дјечији доплатак се у БиХ, зависно од дијела државе, креће од 22 до 35 КМ. Шта је то за једно дијете? Према неким процјенама, за тек рођено дијете потребна је чак једна и по просјечна мјесечна плата у БиХ. То су велики трошкови и разумљиво је да се млади брачни парови због тога теже одлучују за потомство", казао је Золић.

Иако се ради о веома малим износима, дјечији доплатак и породиљске накнаде у БиХ касне и по неколико мјесеци, због чега су мајке често биле приморане протестовати испред кантоналних влада.

"Популациона политика је слаба и није везана за породиље. Све док је тако, имат ћемо велико осипање становништва. Наравно да не можемо имати популационе мјере као рецимо Шведска и Норвешка, али можемо донијети хитне мјере којима ћемо спријечити осипање становништва. Међутим, код нас се у буџетима прво крешу трошкови за популациону политику", рекао је Золић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.