Значење Анекса десет: Шта може да уради ОХР, а шта никако није смио да уради Шмит

БАЊАЛУКА – Најновија одлука Уставног суда БиХ, који ради у крњем саставу, да одбије апелације правног тима Милорада Додика на пресуду Суда БиХ и пратеће одлуке Централне изборне комисије (ЦИК) подгријала је атмосферу на домаћој политичкој сцени, посебно јер је усљед става судија неименовани странац стављен изнад Устава.

Суд је, у образложењу своје одлуке, између осталог, написао да су у погледу надлежности високог представника да доноси законе, већ раније у неколико својих одлука изразили став да овлаштења високог представника произлазе из Анекса десет, релевантних резолуција Савјета безбједности УН и Бонске декларације, те да та овлаштења нису подложна контроли Уставног суда.

С друге стране из Републике Српске је упозорено да Кристијан Шмит који је у фотељи високог представника није легитиман представник међународне заједнице јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности.

На те чињенице скренута је пажња и на последњој сједници управо Савјета безбједности УН-а и то од стране Русије и Кине које су сталне чланице.

О томе се, посебно од 2021. године и доласка Шмита у БиХ, истиче у Српској, често цитирајући одредбе управо Анекса десет Дејтонског споразума који се директно тиче мандата високог представника.

Тим анексом су прецизирани задаци који ће, у циљу помоћи странама, обављати високи представник и који се могу тумачити на начин да „прати”, „одржава тијесан контакт са странама”, „помаже”, „учествује на састанцима”, „даје смјернице“ и „извјештава”.

Високи представник, између осталог, врши надзор над спровођењем мировног рјешења, одржавати блиске контакте са странама ради промовисања потпуног поштивања свих цивилних аспеката мировног рјешења и висок ниво сарадње између њих и организација и агенција које учествују у овим аспектима.

- Високи представник има највишу надлежност на терену у вези са тумачењем овог Споразума о спровођењу цивилног дијела мировног рјешења – пише у анексу споразума.

Чак и на сајту ОХР-а, у дијелу „Опште информације о ОХР“ пише да високи представник сарађује са грађанима и институцијама, као и са међународном заједницом да би осигурали да се БиХ развије у мирну и одрживу демократску земљу, на путу ка интеграцијама у евро-атлантске институције.

С друге стране, такозвана бонска овлашћења вуку коријене из Лондона гдје је 8. и 9. децембра 1995. засједала Конференција за спровођење мира с циљем да мобилише међународну заједницу. Један од закључака био је формирање Савјета за спровођење мира (ПИК).

Савјет се на министарском нивоу састао још пет пута.

Најпознатија је Бонска конференција у децембру 1997, гдје су донесени закључци који се тичу високог представника, односно та бонска овлашћења која су користили да намећу амандмане на уставе, законе, смијењују и забрањују учешће на изборима, одузимају права и лична документа без права на жалбу.

Карлос Вестендорп, високи представник који је учествовао на Бонској конференцији, касније је признао да су тада успјели да уведу начин на који високи представник може да доноси те одлуке“ што, правно гледајући, није баш у складу са Дејтоном.

- Морам признати да то и није било баш легално – изјавио је својевремено Вестендорп.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.