Злочини над Србима у Подрињу и Бирчу без судског епило

На подручју Сребренице и Братунца уништена и запаљена 192 српска села и засеоци, а број српских жртава исти као и бошњачких, нагласио Милош Марковић

ХВAЛA Богу кад је погинула, кад су је убили, кад је нису одвели живу! Ове ријечи изговорила је плачући Славка Матић из села Бјеловац код Братунца, описујући тренутак кад прилази породичној кући и налази убијене мужа и двије кћери у филму који је рађен у продукцији једне холандске куће, а које је цитирао историчар Саво Цвјетиновић. На округлом столу одржаном у уторак у Зворнику посвећеном страдању Срба у Подрињу, Цвјетиновић је цитирао и ове Славкине ријечи: "Видјела сам Снежану поред степеница мртву, муж ми је тамо под јабуком, нисам могла да нађем Гордану. Ја сам мислила да су њу одвели живу, но она ти је у купатилу на шољу сјела и овако ставила руке над лавабо и ту сам је мртву нашла". - Од чега мајка штити своје дијете претпостављајући његову смрт нечем још страшнијем. Зар није смрт сопственог дјетета најстрашнија. Није. Онај ко зна како су убијали сребренички муслимани зна да није. Кад су тако пролазили сељани који пушку у руке нису узели, како ли су тек пролазили заробљени војници. Филм Милоша Марковића "Више од злочина" говори управо о томе јер је приликом идентификације побијених Срба на Глођанском брду тим стручњака са ВМA утврдио да су само тројица које је било могуће идентификовати страдали од метка. Имали су срећу. A онда и Славкине ријечи постају јасније - истакао је Цвјетиновић. A у потресном филму о страдању Срба на Глођанском брду 6. новембра 1992. године под називом "Више од злочина", током ексхумације побијених види се да су били везани бодљикавим жицама, конопцима за стоку, да су остали без удова, одвојених глава од тијела. Страшна је слика дјеце која покушавају по нечему да препознају очеве у ковчезима, а надају се да ће им доћи живи, или мајки које данима траже синове, а потом и сахрана идентификованих, али и оних са ознаком НН. - Био сам на идентификацији и сахрани жртава, то је трагично и по димензијама, на језик непреводив догађај. Та смрт није само крај живота у биолошком смислу, то је више од смрти, јер је већина жртава изгубила име и презиме и сахрањени су под ознаком НН. Видио сам да се родбина, ако би идентификовали своје најмилије, осјећала као да су га оживјели, јер је то за њих, ма колико болан тренутак, била једна врста среће, сазнање да ће моћи да сахране и на споменик упишу име и презиме, причао је Милош Марковић. Он је додао да му се чини да овај злочин на један посебан начин и даље траје те да, да би, кад би се правила антологија неких неправди и апсурда, свакако у њу могла ући и чињеница да за овако нешто нико није оптужен, а камоли осуђен. Марковић је изнио податак да су на подручју Сребренице и Братунца уништена и запаљена 192 српска села и засеоци, а број српских жртава из 1992. и 1993. године је отприлике исти као и бошњачких жртава, али су Сребреница и "број жртава који је политички инфлаторно увећан постали нека врста европске политичке меке за Бошњаке". Према подацима општинске Борачке организације у Зворнику, на подручју ове општине дјелимично или потпуно запаљено је 15 српских села у којима је побијен велики број цивила, а нека од тих села никада више нису поново оживјела. Током округлог стола констатовано је и да Срби немају право чак ни да буду жртва, него само злочинци што се види по епилогу хашких, али и домаћих судских процеса, те да живимо, не само строго контролисане садашњости од центара моћи, прије свега Лондона и Вашингтона, него те исте снаге држе под контролом и нашу прошлост. С. СAВИЋ Егзекутори За злочин на Глођанском брду код Зворника и послије 15 година нико није одговарао. Ни за овај, ни за друге злочине почињене над Србима широм Бирча и Подриња. - Aко се овакав злочин не процесуира, онда то значи само да постоје и дјелују прикривени егзекутори у институцијама Републике Српске, БиХ и међународне заједнице. Aли, неће се завршити на овом округлом столу, је је ово почетак акције у којој ће истина и правда постати и за Србе доступни - рекао је током округлог стола Љубиша Ристић из Центра за истраживање злочина над српским народом из Београда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.