Фото: Илустрација
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Ревидирана стратегија за рад на предметима ратних злочина поново стиже пред министре на нивоу БиХ, а из Српске упозоравају да све упућује на закључак да бошњачки представници ни овај пут неће лако дићи руку за ново продужење њеног рока трајања, јер им то није у интересу.
Прва Стратегија за рад на предметима ратних злочина у БиХ је усвојена још 2008. године, али посао није завршен у договореном року. План је тада био да најсложенији предмети буду процесуирани у року од седам година, а сви остали пребачени на ентитетски ниво и буду завршени до 2023.
С обзиром на чињеницу да најсложенији послови нису завршени у задатим роковима, Савјет министара у априлу 2017. формирао је радну групу која је у мају идуће године доставила први приједлог ревидиране стратегије.
Иако се чинило да ће предложени акт бити усвојен без проблема, јер је добио претходно позитивно мишљење влада Републике Српске, ФБиХ као и Брчко дистрикта, то се није догодило, јер су бошњачки политичари, прије свега из СДА, блокирали и њен помен у Савјету министара.
Ипак, Ревидирана стратегија је послије двогодишње блокаде бошњачких политичких представника усвојена у септембру 2020. у Савјету министара, а томе су претходили дани усаглашавања о анексу који је постао њен дио, а у чему је учествовала и ЕУ.
И тада су представници српских породица готово свакодневно упозоравали на то да се гурају под тепих случајеви у којима су жртве њихови најмилији који су страдали у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, али су полагали наду да ће и на њих бити стављена тачка до краја 2023, до када је и та стратегија првобитно требало да вриједи.
Међутим, поново је у јануару 2024. њен рок трајања продужен до краја ове године, али усљед чињенице да задаци опет нису извршени затражено је да Ревидирана стратегија добије још три године "живота". Приједлог је стигао од правосудних институција, али још није познато када ће бити уврштен на дневни ред Савјета министара.
Нема га на листи тачака о којима би данас требало да се изјасни министри, а вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић подвлачи да Српска и њени представници не смију одустати од борбе за правду за српске жртве.
- Приједлог је послат на усвајање Савјету министара који доноси коначну одлуку. Да ли ће и када ова одлука бити донесена је неизвјесно, поготово ако се зна за опструкције Бошњака приликом доношења Ревидиране стратегије и формирања Надзорног органа - рекао је Нуждић.
Српски народ је, каже, најзаинтересованији за Ревидирану стратегију због предмета који су у раду, у којима су Срби жртве те великог броја оптужница које нису још подигнуте за злочине над Србима.
Ревидирана стратегија је, подсјетио је, усвојена усљед својеврсног притиска европских званичника на бошњачке политичке представнике на нивоу БиХ.
- Колико год мањкавости имао тај документ, а нема их много јер се суштина махом своди на њену имплементацију у пракси, односно пробијање рокова, ипак представља добру полазну основу. Није ни идеалан документ, нити акт који нам гарантује да ће било шта бити ријешено, али пружа и могућност да Српска буде у току у којој фази су предмети, на који начин се рјешавају. Без тог аката остали бисмо чак и без тих информација. Истовремено, свакодневно указујемо на мањкавости у раду правосудних институција на нивоу БиХ, али нико од нас нема право да уради све у својој моћи да би се процесуирали предмети на српским жртвама - поручио је Нуждић за "Глас Српске".
Сматра и да би престанак важења Стратегије могао да послужи као алиби Тужилаштву и Суду БиХ да селективно приступају предметима, односно да одређују приоритете према својим процјенама, позивајући се на ограничене материјалне и људске ресурсе, што у пракси може значити да злочини над Србима никада неће бити процесуирани.
- У тренутку када су у току процеси за злочине над Србима, попут предмета "Добровољачка", "Атиф Дудаковић", "Чемерно", "Јошаница" и када постоје на десетине предмета у којима није подигнута оптужница, престанак важења тог документа не би био у интересу српског народа - рекао је Нуждић и додао да предмети ратних злочина не застаријевају.
На састанку Надзорног органа задуженог за праћење реализације циљева из Ревидиране стратегије, чије је члан и Нуждић, у септембру је констатовано да циљеви неће бити реализовани у року те су представници Тужилаштва и Суда БиХ предложили да рок за испуњење циљева буде продужен три године.
На реализацију, тврде, утиче и то што се не зна гдје су многа осумњичена, односно оптужена лица.
Документација
Из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих истичу да су доставили сву расположиву документацију Суду и Тужилаштву БиХ да би били процесуирани злочини над Србима. Осим тога је и Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднијело хиљаде кривичних пријава и извјештаја о почињеним кривичним дјелима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.