Злочин над жртвама - пут до идентитета траје и по 18 година

Бањалука - Процес идентификације посмртних остатака једна је од највећих кочница у потрази за несталима, а о каквим проблемима се ради свједочи чињеница да од ексхумације тијела до утврђивања идентитета жртве прођу и по непуне двије деценије.

Усљед вишеструких проблема и опструкција БиХ ни дуже од 20 година од завршетка рата није ни близу да затвори једно од најосјетљивијих хуманитарних питања и жртвама коначно обезбиједи смирај, а њиховим породицама олакша тугу и бол.

У извјештају Сектора за тражење, ексхумације и идентификације Института за нестала лица БиХ наведено је да је у периоду од 1. јануара до 31. маја ове године идентификовано 75 ратних жртава. Идентитет је утврђен за 60 Бошњака, 11 Срба и седам Хрвата.

Српски представници у Институту за нестала лица БиХ изразили су незадовољство темпом тражења, а посебно идентификације несталих и истичу да је у овај процес политика одавно упетљала прсте. Члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Милан Мандић каже да је извјештај пун нелогичности и да се из њега види да се ради о махинацијама жртвама зарад дневно-политичких интереса.

- Циљ је да подаци о ексхумацијама и идентификацији буду приказани по жељи и потреби бошњачких представника који су на свим кључним функцијама у Институту за нестала лица - тврди Мандић.

Породице скоро 1.700 српских жртава још чекају да буду пронађене њихове кости, али им досадашњи рад на тражењу несталих полако убија наду.

- Ако би тражење несталих било настављено овим темпом, скоро 1.700 несталих Срба, колико тражимо, било би идентификовано тек за 77 година - каже Мандић.

Илуструјући своје тврдње, он открива невјероватне случајеве у којима је између ексхумације и идентификације протекло дуже од десет година. Ексхумација тијела Драгана Тадића из Дрвара почела је 1998, а идентификован је тек 2016. године. Међу примјерима нерада институција су и случајеви Марка Шошића из Брчког и Нихада Сушића из Приједора. Ексхумација Шошићевог тијела је почела 2004, а он је идентификован тек 12 година касније. Ископавање Сушићевих посмртних остатака почело је 2003, а он је идентификован тек 2011. године.

- Јавно питам зна ли ико да одговори зашто је на Тадићеву идентификацију чекано чак 18 година - каже Мандић и закључује да ове чињенице говоре да је ријеч о нетранспарентном раду и смишљеном одуговлачењу идентификације.

Представник Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС Горан Крчмар каже да је извјештај Сектора за тражење, ексхумације и идентификације Института за нестала лица БиХ толико нелогичан да не заслужује ни коментар.

- Ми уопште не знамо шта се дешава са идентификацијом жртава рата. Жалосно је да те информације нису доступне ни породицама несталих - рекао је Крчмар и поновио да је Институт за нестала лица нелегална институција јер је њеном руководству давно истекао мандат.

"Глас Српске" је у октобру 2014. године објавио да је тадашњи вршилац дужности предсједавајућег колегијума директора Института за нестала лица Амор Машовић донио налог којим је преузео улогу шефа Сектора за тражење, ексхумације и идентификације Института за нестала лица БиХ, чиме су све руководеће функције у овој институцији преузели Бошњаци. Машовић није одговарао на наше телефонске позиве.

Захтјеви на чекању

У извјештају о броју идентификованих у првих пет мјесеци ове године је наведено и да 147 захтјева за ексхумације стоји у Тужилаштву БиХ.

- Чак 120 захтјева поднијела су удружења српских породица. Нико не одговара шта чекају ти захтјеви. Нећемо прихватити евентуални одговор да за то нема новца сад кад је ријеч о тражењу српских жртава - каже Милан Мандић.

Најдрастичнији случајеви

Драган Тадић - ексхумација почела 1998, идентификован 2016. године

Марко Шошић - ексхумација почела 2004, идентификован 2016. године

Нихад Сушић - ексхумација почела 2003, идентификован 2011. године

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.