Злочин над тузланском колоном још некажњен

БИЈЕЉИНA - На бијељинском гробљу Пучиле у петак је служен парастос и помен припадницима бивше Југословенске народне армије који су страдали у "тузланској колони".

У нападу муслиманских јединица на колону возила ЈНA, која се 15. маја 1992. године послије договора са локалним властима мирно повлачила из Тузле, убијено је око 200 старјешина и војника, а око 140 је заробљено. Тачан број жртава није утврђен, а идентификовани су посмртни остаци око стотину војника.

Парастос је служило свештенство Епархије зворничко-тузланске, а вијенце и цвијеће на Спомен-костурницу положиле су бројне делегације РС, општине Бијељина, НВО, преживјели припадници колоне и чланови породица настрадалих.

- Овај организовани и дуго спремани злочин није ни послије 17 година разоткривен, а чак није процесуиран ниједан случај - истакли су присутни и срамним оцијенили то да Тужилаштво БиХ, упркос бројним достављеним доказима и чињеницама о овом случају, није учинило ништа да казни одговорне.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић рекао је да овај злочин не смије да буде заборављен и позвао правосуђе да процесуира злочинце. Додао је да је необјашњиво да, и поред чињеница и телевизијских снимака, овај предмет још није дошао на ред, али да је добро то да кривично дјело ратног злочина не застаријева.

Предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз изјавио је да је случај "тузланске колоне" први прави, организовани злочин у БиХ.

Инспектор у Тиму МУП-а РС за истраживање и документовање кривичних дјела ратних злочина Радован Пејић подвукао да је предмет "тузланска колона" оцијењен високо осјетљивим, те је спровођење истраге од Окружног тужилаштва Бијељина преузело Тужилаштво БиХ.

- Међутим, Тужилаштво је подигло, а Суд БиХ потврдио само једну оптужницу - истакао је Пејић. Додао је да је Војно тужилаштво Београда 2002. године доставило Окружном јавном тужилаштву Бијељина кривичну пријаву против 59 лица за која са сумња да су 15. маја 1992. године починили ратни злочин.

- МУП РС је 18. јула 2005. године поднио Извјештај као допуну овог кривичног предмета против 27 лица - рекао је Пејић.

Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло је 9. новембра 2007. године у случају "тузланска колона" оптужницу против Илије Јуришића, који је на почетку рата у БиХ био предсједавајући Општинског вијећа Тузла. Он се терети да је издао наредбу за отварање ватре на колону ЈНA.

Истрагом је обухваћен и бивши тузлански градоначелник Селим Бешлагић, који је, на основу потјернице Србије, прошле године био приведен у Суд БиХ, али је убрзо и пуштен. Суд БиХ потврдио је 6. маја оптужницу против Изета Смајића, који је, према наводима оптужнице, 15. маја 1992. године у Тузли покушао да убије рањеног војника ЈНA Радована Крстића.

Додик

Премијер РС Милорад Додик оцијенио је да чињеница што још нико није одговарао за злочин у Тузли говори да Тужилаштво и Суд БиХ "имају неке друге приоритете".

- Злочин у Тузли остао је неразријешен, а евидентно је да је учињен са предумишљајем и да је била припремљена засједа на конвој ЈНA на Брчанској малти, гдје су погинули млади војници - рекао је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.